Gimnazijalci dorasli sabesednici velikim piscima

a ta manifestacija jedinstvena je po tome što pruža mogućnost zbližavanja pisca i mladog čitaoca u direktnom susretu, oči u oči.

Zbog toga, svake godine novosadski gimnazijalci, sa svojim mentorima, učestvuju na „Prozafestu” i stvaraju nesvakidašnju interakciju s piscima, a ove godine to će biti učenici iz gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj”, „Isidora Sekulić”, „Svetozar Marković” i „Laza Kostić”, a za tu priliku pripremaju ih njihove profesorke.

– Čini mi se da su gimnazijalci koji učestvuju svesni obaveze i značaja uloge koju imaju – kaže profesorka „Isidorine” gimnazije, koja je četvrti put na tom festivalu, Katica Darmanović. – Sama priprema za tu manifestaciju učenicima ne oduzima previše vremena jer su oni već na redovnim časovima srpskog jezika i književnosti usmeravani na kritičko čitanje i promišljanje svega što im nudi književno delo, tako da i novim, savremenim piscima na „Prozefestu” pristupaju krajnje ozbiljno i kreativno.

Po rečima profesorke „Jovine” ginazije Mirjane Grdinić, koja od samog početka sa svojim đacima učestvuje na „Prozafestu”, pisci su često fascinirani učenicima i njihovim pitanjima o samom delu i njegovom celokupnom stvaralaštvu, često uz priznanje da imaju osećaj da razgovaraju sa studentima završne godine komparativne književnosti. Zbog toga ona „Prozafest” smatra fenomenalnim iskustvom jer pohvale koje dobiju njeni učenici, kako kaže, potvrda su da ih je mnogo toga naučila i stvorila buduće ljubitelje prave književnosti, kao i akademske građane. Među brojnim velikim imenima s kojima su njeni učenici imali prilike da kroz devet godina „Prozafesta” disutuju o književnosti su Milorad Pavić, Aleksandar Gatalica, Svetlana Velmar Janković, Albert Mangel, Mihajlo Pantić, Đerđ Konrad, Zoe Valdes... Ove godine, kaže, đaci se raduju susretu s Vladimirom Kecmanovićem i Giljermom Martinesom.

Saglasna s njom je i Katica Darmanović, koja „Prozefest” posmatra kao sjajnu priliku da se pokaže da mlada publika postoji i da čita, a sama atmosfera tog događaja je, kako kaže, nestvarna, zbog velikih imena svetske književnosti.

– Učenici koji su makar jednom bili deo ove priče, dobro znaju koliko se pozitivnih i lepih emocija, utisaka i saznanja nosi s „Prozefesta”. Sama činjenica da će s piscem moći da pričaju, ne samo o njegovom delu nego i o piščevim nedoumicama, načinu pisanja, uzorima i omiljenim knjigama, daje mnogo povoda za razgovor – kaže ona.

Katica Darmanović učešće u „Prozafestu” karakteriše kao svojevrsno skustvo, gde učenici pažljivo tragaju za svim mogućim značenjima, podtekstom, aluzijama u delu, a onda svoje viđenje dela imaju priliku da iskažu upravo samom piscu.      

– Mladi čitalac tako može dobiti potvrdu o svojim spoznajama ili odgovor koji ga interesuje od samog stvaraoca određenog književnog dela u zajedničkom druženju – nastavlja Mirjana Grdinić. – Interakcija koja se uspostavi među učenicima i piscem, piscu daje potvrdu o vrednosti njegovog ostvarenja i da li je uspeo da prenese „skrivenu poruku” u svom delu do mladih naraštaja i budućih intelektualaca. Iskustva koja učenici steknu kroz druženje s piscima je ogromno – nekima će možda odrediti i njihov budući poziv, a kod svih će razviti još veću ljubav prema pisanoj prozi, kao i književnosti uopšte.

Primer koji potvrđuje reči dveju profesorica je svakako nekadašnja učesnica „Prozafesta”, a sada studentkinja dramaturgije Divna Stojanov. Kako ona kaže, kroz učešće u tom festivalu uvidela je da su pisci toliko slični svojoj publici, ali i da postoji način da razmišlja izvan školskih analiza, da uočava, povezuje i pita.

– Imali smo priliku da „in vivo” vidimo svet književnosti i „Prozafest” me je na taj način ubedio da želim i sebi tu da nađem mesto – kaže Divna Stojanov. – Naučila sam da se veliki pisci ne rađaju nego nastaju trudom, radom, čitanjem i razmišljanjem.

D. Ristić