Futoška berberska dinastija Pantelić

– Salon je otvoren 1968. godine u Futogu, i nikada nije prestao da radi – kaže berberin Lazar Pantelić, sin Živana Pantelića. – Od oca sam naučio zanat, a posle završene frizerske škole u Beogradu, vratio sam se i nastavio da mu pomažem. Sada je i moj sin, koji je dobio ime po dedi, nasledio posao.

Duga i bogata tradicija Pantelića, kako Lazar kaže, pomaže im da prebrode sve teške periode, te za mušterije imaju tri generacije – deda Živanove prijatelje, njihovu decu i unuke, koji polako dovode i svoju decu, pa je i četvrta generacija zvanično ušla u salon. 

– Moj otac se penzionisao i više ne radi, ali njegove mušterije još uvek dolaze – objašnjava Lazar. – Čuvamo tradiciju, marljivo radimo, ali se trudimo da održimo korak s vremenom.

Vanredno stanje, tokom kojeg je frizerskim salonima bilo zabranjeno da rade, Lazar i Živan iskoristili su da preurede salon jer, kako ističu, ne valja stajati u mestu, i vredi zameniti stvari koje su dotrajale.

– Osim izgleda salona, jedino što smo zamenili su mašinice za šišanje, a, naravno, nakon svake mušterije, menjamo i žilet – kaže Lazar. – Kvalitet je ostao isti, a najbolja reklama su nam mušterije koje se prošetaju selom nakon šišanja.

Nezgoda kao i u svakoj drugoj profesiji ima, te su posečeni prsti bili česta pojava na samom početku, ali kako su godine odmicale, a iskustvo se povećavalo, nezgode su potpuno nestale.

– Makaze moraju biti oštre i ne smeju čupati kosu – napominje Lazar Pantelić. – Nikada nismo posekli mušteriju, ali sebe jesmo, i to u vreme dok smo tek učili zanat. Sada su godine učinile svoje, pa bismo neke stvari znali verovatno i žmureći da uradimo.

Među uslugama koje „berberska dinastija Pantelić” nudi je, naravno, i brijanje, koje polako izlazi iz mode, ali se u ovom salonu taj običaj održao.

– Ljudi se sve češće sami briju, pa to radimo uglavnom kada neko dođe da se ošiša, pa kada je tu, zatraži i brijanje – priča Lazar. – I brijanje i šišanje češće se traži tokom leta jer ljudima smetaju dlake, a uglavnom pri šišanju podbrijemo i vrat.

Lazar ima i unuke, pa je za očekivati da će biti još naslednika u poslu.

–  Najviše bih želeo da svi moji unuci završe fakultet i postanu doktori – priznaje  berberin Lazar. – Međutim, od genetike se teško beži pa mislim da će se sigurno neko opredeliti za ovo zanimanje, a ako do toga dođe, mi smo spremni da ih naučimo poslu i podržimo.

Tajne berberskog zanata postoje, a porodica Pantelić ljubomorno ih čuva od drugih, ali deli između sebe.

– U ovom poslu nema neke magije, ali malih tajni i caka ima – dodaje Lazar Pantelić. – Sve što je moj otac naučio i preneo meni, ja sam preneo mom sinu, a svaki dan se nauči nešto novo pa je komunikacija unutar naše porodice veoma važna.

D. Andulajević

Projekat „Razglednica prigradskih naselja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.