Formiran odbor za obnovu i razvoj Karlovaca

Kako je na osnivačkom skupu u subotu u patrijaršijskoj rezidenciji u Sremskim Karlovcima rekao episkop sremski Vasilije, za 33 godine, koliko je na čelu Eparhije sremske, izrečeno je sa svih strana mnoštvo ideja i planova koji se tiču tog bisera Fruške gore, ali malo toga je realizovano.

– Osvrnemo li se oko sebe, videćemo šta su nama ostavili naši preci, u prvom redu patrijarh Georgije Branković, i treba da se zapitamo šta je to što ćemo mi učiniti za Karlovce – rekao je vladika Vasilije. –  Mislim da smo mi ti koji treba da učine nešto za svoje mesto i da iznesemo predlog pred donosioce odluka na državnom nivou. Ako mi to ne učinimo, niko neće. Pod ovim krovom donosile su se značajne odluke u prošlosti, pogotovo u vreme kada su patrijarsi stolovali pod njim. Karlovci poseduju ogroman kapital, koji nije iskorišćen. Titula Evropske prestonice kulture, koju će Novi Sad, uključujući i Karlovce, nositi 2021. godine, izazov je za sve nas i obaveza da delujemo.

Kao platforma delovanja tog tima, po mišljenju vladike Vasilija, treba da posluži projekat „Sremski Karlovci – svesrbski i srbsko-evropski diplomatski centar mira i mirotvorstva” akademika Međunarodne slovenske Akademije Vojislava D. Devića, koji sadrži više od 20 predloga za buđenje, obnovu i održavi razvoj Karlovaca u 21. veku.

Taj Devićev projekat, po rečima počasnog građanina Sremskih Karlovaca prof. dr Dragana Dankuca, dobio je i usmeni blagoslov patrijarha Irineja i podršku predsednika opštine Nenada Milenkovića.

– Božjom promišlju smo se sastali ove godine kada se obeležava osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve – rekao je dr Dankuc. – Sa svim onim što do početka zasedanja Sabora Srpske pravoslavne crkve  9. maja bude još kao ideja ugrađeno u taj dokument, trebalo bi istupiti i pred to najviše telo SPC, potom i druge državne institucije.

Na subotnjem skupu bilo je reči i o jedinstvenom zakonu o Sremskim Karlovcima, čija izrada je ponovo u toku. Kako je napomenuo Miladin Kalinić, koji je bio na čelu Sremskih Karlovaca u vreme kada je taj leks specijalis donet, počev od 1992, godišnje se na osnovu tog dokumenta u obnovu karlovačkih znamenitosti ulagalo milion dinara. Do 2000, kada je, iako važeći, prestao da se primenjuje, po njegovim rečima, revitalizovano je 17 objekata.

Postignuta je saglasnost da se reaktivira inicijativa da Karlovci dobiju status grada, koji su prvi put stekli carskim manifestom 1881. godine, a podnet je i predlog da se podigne spomenik Petru Cetinjskom, koji je hirotonisan u Donjoj crkvi 1784.

Zorica Milosavljević