Festival „Uhvati film” postao brend
Festival „Uhvati film” je proizvod upornosti i istrajnosti mladih ljudi u nameri da svet učine lepšim mestom za život, između ostalog obezbeđujući pristupačnost i jednakost svim ljudima koji u njemu žive, bez izuzetaka.
Stoga se tematika Festivala zasniva na činjenici da su osobe s invaliditetom (OSI) prisutne, iako su često, nažalost, nevidljive. Pokreću se neke teme o kojima se ne priča o društvu, dajući mogućnost osobama s invaliditetom da se iskažu u svom punom potencijalu, ostvare svoje mogućnosti i želje i pokažu da i one mogu raditi uobičajene stvari, samo na drugačiji način.
Cilj je da se kroz projekat afirmiše njihovo stvaralaštvo jer filmovi koji se prikazuju menjaju perspektivu ljudi prema osobama s invaliditetom – kazala je potpredsednica Kreativno-afirmativne organizacije „Parnas” Marijana Ramić Vulin. – To je naš najveći projekat i realizujemo ga od osnivanja 2011. godine, s direktorkom Milesom Milinković na čelu.
Od samog početka Festival ima regionalni karakter, dobivši izdanja u Rijeci, a od pre tri godine i u Banjaluci. Ove godine se pridružio i Kotor. Ima i međunarodni karakter jer se prikazuju filmovi iz svih krajeva sveta.
Malo filmova dobijamo iz Srbije, i to želimo da promenimo – kaže Marijana Ranić Vulin. – Dosta ih stiže iz Irana i Španije, koji su inače stvarno najbolji i teme su veoma zanimljive. Kod nas su prikazivani i studentski filmovi s naše akademije, koji odlično obrađuju određenu temu. Festival se realizuje krajem septembra u trajanju od sedam dana, u Kulturnom centru Novog Sada. Tri dana traje prateći program, koji, promoviše umetnost osoba s invaliditetom, odnosno one se iskazuju kao muzičari, glumci, slikari, a organizuju se i tribine s različitim temama, promocije knjiga...
– Selektovani filmovi prikazuju se četiri dana, a nakon projekcija organizujemo i diskusije, tako da u suštini imamo dvostruki rezultat – kaže Marijana Ramić Vulin. – S jedne strane, dobijemo uvid u to kako ljudi u celom svetu posmatraju invalidnost, kroz diskusije ostvarujemo interakciju s publikom, pitamo šta ona misli o određenoj temi i na taj način, s druge strane, utičemo na svest ljudi. Kroz interakciju s publikom uglavnom uspemo da otvorimo vidike, da ljudi shvate da se neke stvari mogu gledati i drugačijim očima. Filmovi su moćno sredstvo za postizanje socijalne promene, te kroz projekcije pokrećemo teme o kojima se ne priča u društvu.
Konkursi u toku
„Uhvati film” ima otvoren konkurs za učesnike i volontere do 1. juna. Svi koji to žele, treba da naprave kratkometražni dokumentarni, igrani ili animirani film u trajanju od 30 minuta na tematiku invalidnosti. Moraju biti u DVD formatu i imati prevod na neki od eks-Ju jezika ili da su srpski. Filmovi se šalju putem interneta, postoje razni portali koji su za to namenjeni ili se mogu obratiti direktno na mejl [email protected]. Više informacija je dostupno na sajtu sr.uhvatifilm.org, na kojem je i prijavni formular.
Svi koji bi voleli da učestvuju u organizaciji i realizaciji Festivala, ali i steknu iskustvo i prošire znanja iz oblasti ljudskih prava, filmske umetnosti, pi-ara ili medijske promocije, mogu poslati ime, prezime, godište, zanimanje, imejl-adresu i broj telefona na [email protected], uz motivaciono pismo.
U protekle dve godine „Uhvati film” imao je i novine, te je od lane pri festivalu organizovan poseban projekat „Uhvati film, pusti predrasude”, s ciljem da se selektuju filmovi koji imaju odličnu edukativnu notu, te da se prikazuju po novosadskim srednjim školama, što se ispostavilo kao pun pogodak.
– Birali smo filmove u skladu s njihovim uzrastom i diskutovali smo s njima o temama koje su videli – kaže naša Marijana Ramić Vulin. – Oko 70 odsto komentara je bilo da oni uopšte ne pričaju o tome u školi, niti gledaju na televiziji, niti im iko govori o tome. Pošle godine organizovali novosadske karavane „Uhvati film”, da bismo najbolje filmove mogli preseliti i u dalja mesta u novosadskoj opštini. Ljudi koji ne žive u gradu, iz različitih razloga ne dolaze na festival, iako je on besplatan. Bili smo u Rumenki, Kisaču, Kaću i na Slanoj bari.
I. Mikloši