Egzit ne ugrožava statiku tvrđave
Ispitivanje delovanja Egzita na konstrukcijske sklopove, odnosno statiku Petrovaradinske tvrđave, koje je po nalogu gradskog Zavoda za zaštitu
spomenika kulture obavio Departman Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu za građevinarstvo i geodeziju pokazuje da uočena oštećenja nisu posledica održavanja te manifestacije i da trenutno ne ugrožavaju stabilnost pregledanih zidnih struktura, ali da je njihova trajnost ugrožena. Uzrok njihovog nastanka, navode u Zavodu, jeste neodržavanje i uticaj kiše, snega, mraza i slično, a da bi se sprečilo dalje propadanje, neophodno je permanentno održavanje tvrđave kojim bi se sanirala sadašnja oštećenja i uklonili uzroci propadnja, kao što su vlaga i urasla vegetacija.
Kako kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, tokom prošle godine su izdvojili novac za analize, između ostalog i zbog toga što takva vrsta istraživanja nikada ranije nije rađena, čime se godinama ostavlja prostor za neargumentovanu raspravu o opravdanosti korišćenja Tvrđave za organizovanje takog muzičkog festivala, kao i o velikom nepovoljnom uticaju održavanja Egzita na stanje tvrđave. Projektni zadatak koji je postavljen pred FTN je obuhvatao pregled i procenu zatečenog stanja konstrukcijskih i nekonstrukcijskih sklopova na utvrđenim lokacijma pre početka festivala, snimanje uticaja vibracija nedestruktivnim metodama za vreme i nakon manifestacije da bi se utvrdila eventualna degradacija nosivosti, krutosti i upotrebljivosti konstrukcijskih i nekonstrukcijskih sklopova, obradu i analizu podataka i izradu elaborata.
Za analizu su odabrana dva lokaliteta – Hornverk i plato Gornje tvrđave sa zgradom Arsenala, odnosno Muzeja grada Novog Sada, a merenja su obavljena na šest mesta. Na izbor tih lokacija za ispitivanje uticalo je to što je glavni šanac Hornverka mesto gde bude jedna od najvećih i najposećenijih bina Egzita, a na platou najčešće budu dve bine, koje takođe beleže veliku posećenost, dok Kavalir, kroz koji prolazi tunel, predstavlja glavni kolsko-pešački komunikacioni pravac kroz koji se odvija celokupan saobraćaj za Gornju tvrđavu.
Po rečima portparolke gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandre Zeković, prva faza istraživanja je podrazumevala detaljan vizuelni pregled karakterističnih zidnih struktura i vrsta uočenih oštećenja. Zavisno od mernog mesta, uočene su različite vrste oštećenja, kao što su podužne horizontalne i vertikalne pukotine, naprsline u gornjim zonama fasade, ispiranje malterskih spojnica i ogoljavanje opeke, ljuskanje površinskog sloja pojedinih opeka, ispadanje celih opeka, mehanička oštećenja na mestima vođenja kablova i instalacija, pukotine kroz malterske spojnice i opeku, urasla vegatacija, mrežaste naprsline.
– U nastavku ispitivanja merene su vibracija pre, za vreme i nakon „Egzita“ i na osnovu analize dobijenih rezultata zaključeno je da dinamičko ponašanje konstrukcijskih sklopova nije posledica dešavanja na manifestaciji već drugih uticaja te bi bilo poželjno uvesti sistem trajnog montoringa – kazala je Aleksandra Zeković. – I vizuelnim pregledom nakon održivanja Egzita i upoređivanjem stanja zidova pre i posle zaključeno je nije došlo do intenziviranja oštećenja na mernim mestima.
Z. Milosavljević