Dvor i Saborna crkva prvi u obnovi monumentalnih zdanja u Karlovcima

I samo postavljanje skela, započeto posle Đurđevdana, bilo je zahtevan poduhvat jer je razuđenost obeju objekata zahtevala duplo šire skele nego što je to uobičajeno.

Obnova je na konkursu koji je raspisala lokalna samouprava, a finansira se novcem iz Pokrajinskog fonda za obnovu Sremskih Karlovaca osnovanom 2018. godine, poverena beogradskoj firmi „Koto“, kojoj u tome pomaže „Alp inženjering“, dok je projekat pripremio Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, koji obavlja i nadzor nad radovima.

Arhitekta-konzervator u Pokrajinskom zavodu Rastko Vlajković kaže da su fasade obeju objekata – pri čemu se za sada obnavlja kompletna fasada Saborne crkve, a na Patrijaršijskom dvoru samo ulična, zapadna strana – u lošijem stanju nego što se to golim okom moglo videti. Na crkvi, čija je velika obnova tokom koje je dobila sadašnji izgled obavljena pre 110 godina, dosta ukrasnih elemenata je otpalo, uključujući tu i kapitele sa zvonika, što se može videti i sa zemlje.

– Na dva mesta na fasadi je bilo prokišnjavanja u određenom vremenu, i to su kritična mesta na kojima je neophodno liti novu ukrasnu plastiku – kaže za „Dnevnik“ Rastko Vlajković. – Na Patrijaršijskom dvoru stanje je još gre. Postoje velike površine koje su zakisle, malter moramo obiti, gotovo sva livena dekoracija je rasklimana, komadi nedostaju, prozori su potpuno truli, fale cela krila, kao i ramovi. Sokla je na oba objekta ugožena vlagom. Na sokle obaju zdanja je u ranijem periodu nanošen cementni malter, što je doprinelo pojavi kapilarne vlage, koja je vidljiva. Na Sabornoj crkvi izbijaju soli, tu je prilikom neke popravke navučena mrežica preko fasade mimo principa konzervacije. Sada se obe sokle kompletno obijaju. Kvaderi su dosta složeni za izvođenje, ali biće urađeni od paropropusnih maltera na bazi hidrauličnog kreča.

Istovremeno dok majstori, sa stručnjacima – restauratorima i konzervatorima na čelu, rade na hramu i Dvoru, deo posla se obavlja i u radionicama. Po Vlajkovićevim rečima, na obema fasadama ima oko 80 različitih komada ukrasa. Desetine novih kalupa ornamentike će biti napravljeno i izliveno.

Vlajković napominje da ne postoje tačni zapisi o tome šta je rekonstrukcija Saborne crkve od 1907. do 1910. po nacrtima arhitekte Vladimira Nikolića, kada je dobila današnji oblik, podrazumevala. Kako kaže, tokom te velike obnove, pilastri su obzidani još jednim slojem cigle, a na mestu gde su one bile labave, sada je uočen zid stare barokne crkve pre prepravke. Na osnovu toga, zaključuje se da je crkva u to doba bila žutozelenkaste boje, ali, napominje Vlajković, sve to je još predmet analiza. Po završetku radova, crkva će ostati iste boje kao sada – u boji slonove kosti, dok će Patrijaršijski dvor bit žut, poput ostalih strana fasada. Ovu, kako je Vlajković zove „puder“ boju na uličnoj strani, Dvor je dobio devedesetih godina prošlog veka.

Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kultre Zoran Vapa kaže da je od 100 miliona dinara, koliko je Karlovcima bilo namenjeno lane, 20 miliona potrošeno na izradu projektno-tehničke dokumentacije parternog uređenja i obnove 19 fasada privatnih kuća, dok će preostalih 80 biti utrošeno na radove na Patrijaršijskom dvoru i Sabornoj crkvi. Zbog pandemije koronavirusa i vanrednog stanja, radovi su kasnili, ali, iako je prvobitno planirano da budu završeni do 12. septembra, do obeležavanja stogodišnjice ujedinjenja Srpske pravoslavne crkve u Karlovcima, ipak će se to dogoditi tokom ovogodišnje građevinske sezone.

Biste znamenitih ličnosti

Zoran Vapa smatra da Karlovci treba da dobiju biste znamenitih ličnosti koje su odigrale značajnu ulogu u prošlosti Karlovaca, kao što su mitropolit Stratirmirović, Pavle Nenadović, Georgije Branković i drugi, umesto monumentalnog spomenika Arseniju Čarnojeviću, za šta je nedavno pokrenuta inicijativa. Po njegovom mišljenju, sad je trenutak da se formira radna grupa koja će dati predlog značajnih ličnosti Karlovaca, po  ugledu na biste ispred Matice srpske.

– To je način da mlađi naraštaji nauče nešto o tim ličnostima i prošlosti Karlovaca – napominje Vapa. – Takav model primenjen je na Milenijumskom trgu u Mađarskoj. S tim bi trebalo krenuti ove godine i godišnje završavati dve po dve biste. S svim prethodno rečenim, Karlovci će 2021, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture, imati  sasvim drugačiju dimenziju.

– Ove godine je predviđeno 60 miliona dinara za radove u Karlovcima, a za šta i kako će se trošiti, znaće se kada bude formirana nova vlast na sva tri nivoa – napominje Vapa. – Projekat s građevinskom dozvolom za izvođenje radova za parterno uređenje centra Karlovaca je završen. Jedna od četiri faze parternog uređenja mogla bi biti finansirana u ovoj godini. Najveća količina para potrebna je za sam Trg Branka Radičevića, što je prva faza. Druga faza obuhvata deo od ulivanja centralnog trga u Ulicu patrijarha Rajačića do takozvane Pjacete kod Gornje crve, gde se planira izmeštanje tamošnje trafostanice da bi se otkrila česma koja je sad tim objektom zaklonjena.Treća bi bila od sadašnje kružne raskrsnice kod Bogoslovije do nekadašnjeg Saveznog centra za mehanizaciju. Taj objekat su kupile „Železnice Srbije# radi gradnje ulaza u pothodnik. Za tu zgradu je potrebno uraditi projekat jer je najlogičnije da u njemu bude info-edukativni centar, odnosno kulturna stanica Sremskih Karlovaca u okviru Evropske prestonice kulture.  Fondacija „Novi Sad 2021“ nije još utvrdila gde će stanica biti. To bi bilo idealno mesto, mi smo to predlagali i ranije, imajući u vidu šta su potrebe Fondacije kada su u pitanju površine prostora, namena, a i prirodno je, s obzirom na to da svi kreću u obilazak Karlovaca odatle, bilo da dođu s parkinga ili sa železničke stanice.

Vapa kaže da je u planu ove godine bila i obnova triju fasada na centralnom trgu – Županog ureda, kuće Nikole Vasiljkovića i nekadašnja kuća porodice Simeonović–Čokić pored Magistrata. Po njegovom mišljenju, trebalo bi ove godine uraditi i nešto od projektne dokumentacije u skladu s prioritetima opštine.

Vetruške s radnicima „na ti“

Gnezdo s mladuncima vetruške, iz porodice sokolova, pronašli su radnici na fasadi Dvora. U jednom od oštećenih kapitela, najmanje što su očekivali da će naći su mali sokolovi. Obavestili su inspektora za zaštitu životne sredine u lokalnoj samoupravi, ne dobivši odgovor šta da čine s njima. U iščekivanju takvog odgovora, postarali su se da im u zastoru koja prekriva skelu ostave otvor da bih ih roditelji hranili. Reč je o vrsti koja se očigledno ne plaši ljudi, u šta se i ekipa „Dnevnika“ uverila prilikom provere kako teku radovi.

– Ovu godinu treba iskoristiti za završetak projekata – napominje Vapa. – U završnici je projekat obnove osnovne škole, koja će se obnavljati preko Kacelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Pare su obezbeđene i čekaju, ali je realizacija odložena zbog problema s nelegalnom kotlarnicom. Imamo projekte koje možemo sprovedesti dogodine. Obe bočne fasade Dvora treba da se urade 2021. godine. Razmatrana je mogućnost da se južna strana Dvora, do crkve, započne ove godine, ali realnije je da to bude sledeće. Za 2022. planira se istočna fasada, koja gleda na Stari dvor.