Dvodnevni seminar u "Tozinoj" školi: “Progovori da vidim ko si”

- Usavršavanje se sprovodi u okviru nacionalnog projekta “Negujmo srpski jezik”, a usvajaju se vrlo značajne informacije za zaposlene u prosveti, u smislu kako treba da razgovaramo, gde su nam mane u komunikaciji, u nastupu i razgovoru sa roditeljima, pa i u kolektivu – objašnjava Dina Vučinić. - Grad Novi Sad i Gradska uprava za obrazovanje izdvojili su određeni novac kako bi seminar mogli da održimo i u novosadskim školama za preko 300 naših đaka, koji će imati 16 sati obuke, raspoređene po danima. Svesni smo da deca u svojoj komunikaciji koriste razne prečice, stalno su na telefonima i malo zaboravljaju srpski jezik i kulturu izražavanja, stoga se na tome mora dodatno raditi.

Glumac Pozorišta na Terazijama i jedan od osnivača Udruženja “Izražajnost” Milan Bosiljčić rekao je da je Udruženje nastalo i dugi niz godina radi sa ciljem obuke i obrazovanja prosvetnih radnika, prvenstveno tako što je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja akreditovao seminare na temu kulture govora, koje su oni osmislili. Nekoliko godina unazad sprovode jednodnevne edukacije po raznim školama u Srbiji, a konkretno je stručni seminar prepoznalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao projekat od nacionalnog značaja.

Za obrazovanje šest milijardi

Prema rečima članica Gradskog veća za obrazovanje Dine Vučinić, budžet za obrazovanje u Novom Sadu iznosi preko šest milijardi dinara.

- Trudićemo se da svi vrtići u našem gradu budu i dalje besplatni – kazala je Vučinić, dodavši da su završili sa gradnjom vrtića u Orahovoj ulici, uskoro se završava i proširenje Isidorine gimnazije, kao i OŠ “Ivan Gundulić”. Završena je izgradnja Muzičko–baletske škole sa koncertnom dvoranom, a uskoro se kreće sa rekonstrukcijom OŠ “Vasa Stajić i Srednje medicinske škole “7. april”.

- Ideja je bila da obiđemo sedam gradova, odnosno školskih uprava, te smo stigli i u Novi Sad, te hvala Gradskoj upravi za obrazovanje što je prepoznala značaj ovih predavanja i obezbedila nam prostor i uključila novosadske škole – kaže Bosiljčić. – Seminarima prisustvuju po jedan učitelj, profesor srpskog jezika i stručni saradnik iz različitih škola, koji će, kad prođu kroz ovaj sistem obrazovanja, nastaviti dalje da ga sprovode u svojim školama, do dece u nastavi. Cilj je da podignemo kulturu govora na viši nivo jer smo svi svedoci da je ona dosta zapostavljena. Deca sve manje koriste reči srpskog porekla, a sve više skraćenice stranih značenja, što je veliki problem. Pored toga, kroz seminare nudimo veštine kako da se sutra na tržištu rada, ali i uopšte u životu izraze i kažu ono do čega im je stalo na lep i sugestivan način, sa dobrom artikulacijom i jasnoćom svojih misli i govora.

Po njegovim rečima, neformalni vid obrazovanja koji oni sprovode može dosta toga da unapredi. Zato oni putem edukacije pokušavaju da popune te praznine i pomognu obrazovnom sistemu u održavanju i negovanju našeg pisma.

- Dosta smo upućeni u deo obrazovnog sistema, radimo sa prosvetnim radnicima i decom, te smo uz podršku i sufinansiranje Pokrajinske Vlade - Sekretarijata za kulturu izdali prvo nastavno sredstvo koje je ikada izašlo, a zvanično se koristi u nastavi od trećeg razreda osnovne pa do kraja srednje škole u Srbiji i Republici Srpskoj – izjavio je naš sagovornik.

Engleski slengovi

Glumac Pozorišta na Terazijama i jedan od osnivača Udruženja “Izražajnost” Milan Bosiljčić rekao je da Matica srpska već godinama pokušava da napravi čuveni rečnik srpskog porekla. Za sada su stranice ispisane do slova “P”, a knjiga već broji preko pola miliona reči srpskog porekla. Sa druge strane se u komunikaciji koristi, u proseku, 2.000 reči ne bi li se izrazili.

- Mladi danas u te svrhe koriste mnoge reči engleskog porekla, poput “ok” ili “kul”, što je problem – tužno će Bosiljčić. -Radili smo u mnogim beogradskim školama, kada smo svedočili govoru đaka nastavnici kojoj je, umesto “ne znam”, odgovorio IDK, koristeći skraćenicu “I dont know” engleskog porekla. Mi kroz seminare podstičemo mlade da nađemo zamenice srpskog porekla za te reči i pokušamo da ih primenimo u svakodnevnoj komunikaciji.

– Ono što je Grad Novi Sad prepoznao i pomogao u realizaciji jesu 40 radionica sa decom u trajanju od po četiri sata. Tako će preko 300 najmlađih i onih malo starijih proći obuke i dobiti jasne smernice kako da unapređuju svoju kulturu govora i da pokrenemo svest o tome koliko je održivost kulture srpskog jezika za naš život važna.

I. Bakmaz