Đurđev o božićnim običajima: Badnjim danom počinju najvažniji obredi

Kako objašnjava direktor Istorijskog arhiva Petar Đurđev, Badnjim danom počinju najvažniji božićni obredi, te se tog dana oduvek pripremalo sve što je potrebno za ukućane.

- Na Badnji dan pravljeni su božićni kolači, u čiju sredinu je stavljan ukras u koji se zabadao struk bosiljka - kaže Đurđev. - Osim božićnog kolača, pravljena je i česnica od belog brašna, ali bez kvasca. Česnicu je obično mesila domaćica kada zazvone prva zvona za jutrenje. Za njeno spravljenje je korišćena voda koja je doneta tog jutra, pre izlaska sunca. Naravno, u česnicu se obavezno stavljao metalni novčić, odnosno srebrnjak.

Naročito je bilo svečano Badnje veče, kada je u kuću unošen badnjak i kada se u sve prostorije posipala slama, a to je obično radio domaćin, ponekad u pratnji dece, od kojih je svako nosilo po naramak slame. Po tradiciji se na Badnje veče za stolom okupljala porodica. Za posnu večeru pripreman je beli pasulj, kupus, pirinač, kuvana riba, „nasuvo“ s makom, med s orasima i razni kompoti.

- Običaj koji gotovo da je iščezao u Novom Sadu je korinđanje. Obično bi deca zakucala na prozore domova i pitala: „Je l’ slobodno korinđanje?“ Ako domaćin dozvoli, oni bi zapevali neku od starih božićnih pesama, a na vratima ih je dočekivala domaćica koja ih je darovala voćem, sitnim kolačima, čokoladama, novcem ili bombonama, dok bi ona malo starija dobijala i vino - pojašnjvađa Đurđev.

Prvi dan Božića bio je prvi mrsni doručak, jedva dočekan posle dugog posta. Prepodne se išlo na liturgiju, a posle nje porodica bi se okupilna za svečanom trpezom. Pre ručka ukućani su tri puta uzimali “varenik”, kuvano crno vino sa medom i biberom u koje su stavljani komadi božićnog kolača, a to je mogla biti i rakija medljanica.

- Za božićni ručak jela se goveđa supa, sos s mesom i krompirom, sa salatom, sarma i božićni kolači - kaže Đurđev dodajući da je za vreme ručka gorela božićna sveća usađena u posudu sa žitom, te da je prema plamenu, fitilju i povijanju dima proricana sudbina ukućana. - Česnica, obredni kolač bez kvasca, od rastezanog testa, nadeveno rasim a i suvim grožđem, začinjen najčešće medom oduvek ima poseban značaj. Nazvan je česnica (čestnica), jer svaki član domaćinstva dobija svoju „čest”, odnosno deo. Ko u svom parčetu pronađe novac, znači da će biti srećan cele godine.

Sečenje božićnog kolača obavlja se svečano i obredno na prvi dan Božića, obično usred ručka, pre nego što se na sto iznese pečenica, a najčešće je to ćurka, jagnje ili prase, a pekla se i šunka ili svinjska plećka.

Salajački mladići na konjima

U selima oko Novog Sada do danas se sačuvao običaj da prvog dana Božića mladići jure kroz sokake na konjima i vijaju Božić. Đurđev dodaje da je bio običaj da se na drugi dan Božića nose kolači (milihbrot) kumovima i udatim ćerkama ili sestrama. Devojka koja je ”izašla iz kuće” i udala se dobijala je od roditelja i parče česnice koje je njoj namenjeno još kod pečenja. Vijanje Božića na Salajki ima dugu tradiciju. Konjanici drugog dana najradosnijeg hrišćanskog praznika jašu kroz taj deo grada, simbolizujući pronošenje vesti o Hristovom rođenju. Prema sećanjima starijih, kod kafane “Tri krune”, koja se nalazila na uglu Kisačke i Temerinske, su se skupljali i Rotkvarci i Salajčani i Podbarčani, pa se Božić odatle vijao Temerinskom ulicom do mosta.

- Domaćin je najpre načinio nožem krst, odnosno„prekrstio” kolač, pa ga je rasekao na pola. Na presečenim polutkama nožem su vađena po dva komadića i u udubljenja se sipalo vino koje su unakrst pili domaćin i oni koji s njim učestvuju u obredu, nakon čega se svi tri puta poljube. Sveća se obavezno pali za vreme božićnog ručka - ističe Đurđev.

Prvi posetilac na Badnji dan ili Božić koji dođe slučajno ili na poziv, zove se polaženik. Verovalo se da polaženik donosi sreću, pa je zbog toga rado priman, naročito ako je dete. Polaženik je dobijao poseban deo česnice i druge darove. U Novom Sadu on je domaćinu donosio kolač, a ovaj bi ga blagosiljao: „Živ i zdrav bio i dobro nam došao”

S. Kovač