Duhovna prestonica srpstva postala evropska prestonica
Tribina „Novi Sad 1748–2018 – Od Petrovaradinskog Šanca do Evropske prestonice kulture”, održana juče u Istorijskom arhivu Novog Sada u organizaciji Centra za društvenu stabilnost, pokušala je u godini brojnih jubileja da odgovori na pitanja šta je dovelo do današnjeg Novog Sada, nosioca titula evropske prestonice mladih i kulture, i u kojem pravcu bi on trebalo dalje da se razvija.
Istoričar Srđan Graovac bio je moderator tribine na kojoj su govorili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić i direktor gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture mr Siniša Jokić, dok su u publici bili prisutni i potomci Svetozara Miletića, o čijem je pregalaštvu bilo mnogo reči.
Graovac je naglasio da je 2018. godina velikih jubileja, kada se navršava 270 godina otkako je Novi Sad stekao status slobodnog kraljevskog grada, 170 godina od kada je proglašena Srpska Vojvodina i 100 godina od proglašenja prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji. Kako je ocenio, tribina je dobra prilika da se, osim istorijskog konteksta, sagledaju aktuelni izazovi i perspektive Novog Sada. Prema njegovom mišljenju, Novi Sad je odličan primer kako neka zajednica može uspešno funkcionisati uz spoj tolerancije i trgovine, a da uz sve to bude „duhovna prestonica Srpstva” tokom 19. veka.
Dodao je da Novi Sad uspeva, tokom nešto manje od tri veka, da traje uspešno spojivši multinacionalnu, multikonfensionalnu i multikulturalnu sredinu s pojmom Srpska Atina i nacionalnim identitetom koji on predstavlja.
„Ne treba da konzerviramo stvari u Novom Sadu“, istakao je gradonačelnik Vučević. „Treba da analiziramo sve padove i uspone tokom trajanja da bismo dobili bolju signalizaciju o tome u kojem pravcu treba da se razvijamo, i da uskladimo očuvanje tradicije sa zahtevima novog vremena. Prvi oci grada, koji su ga vodili u teškim vremenima, imali su hrabrost za promene i zato danas Novi Sad ima sve što ima. Ne smemo zazirati od novih ulica i objekata, novih ljudi, jer napredak zavisi od nas, Novosađana. Moramo sebe realno sagledati u nacionalnom, regionalnom i evropskom okviru jer ćemo tako postići još bolje rezultate. Titule koje smo osvojili podstakle su nas da više verujemo u sebe jer smo se poslednjih godina odvikli od toga da budemo pobednici.“
U njegovom izlaganju bilo je reči i o tome da grad ima sve preduslove za razvoj, ali da on zavisi pre svega od Novosađana. Prema Vučeviću, Novi Sad mnogo duguje migracijama ljudi da bi od provincijalne palanke u Južnoj Ugarskoj danas bio evropska prestonica mladih i kulture. On je istakao i važnost Univerziteta u Novom Sadu jer, kako je naglasio, najveća vrednost grada jesu njegovi građani, dodajući da je obrazovanje i kultura strateško ulaganje u budućnost, a ne rasipanje novca.
Vučević je naveo i neke negativne pojave, kao što je neodgovoran odnos građana prema samom Novom Sadu, te dodado da ga zabrinjava odnos prema istoriji i tradiciji. Kao primer, naveo je mali broj ljudi koji učestvuje u obeležavanju Novosadske racije, dok novosadske škole nisu održale nijedan javni čas na tu temu.
Direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić ukazao je na to da je Novi Sad među prvima u državi doneo kulturnu strategiju, da može da se meri sa svim drugim gradovima na polju kulture, a da je to, između ostalog, i zasluga Srba i Nemaca koji su 1748. godine kupili status slobodnog kraljevskog grada za 80.000 forinti. Prema njegovim rečima, identitet današnjeg Novog Sada oslanja se na kulturu i prosvetiteljstvo njegovih građana iz prethodnih vekova.
Siniša Jokić je pak pojasnio da je status slobodnog kraljevskog grada u 18. veku bio najviši stepen pravne, političke i ekonomske samouprave, a da njegovi koreni sežu od antike, preko srednjeg veka, do savremenog doba. Novi Sad je, prema Jokićevim rečima, imao sve elemente za taj status: ljudi ovde žive još od starijeg kamenog doba, a grad je osnovan podno bedema lokalne tvrđave, kao trgovište.
– Pod pritiskom lokalnog plemstva, građani Petrovaradinskog Šanca jedino rešenje za slobodan protok ljudi i robe videli su u Elibertacionoj povelji – naglasio je Jokić.
U daljem toku tribine, gradonačelnik Vučević istakao je da je Novi Sad finansijski stabilan, a, posle dužeg perioda, i politički. On političku stabilnost vidi kao uslov za donošenje kulturne politike, strategije, pa i za kandidature za Evropsku omladinsku prestonicu i Evropsku prestonicu kulutre. Kako je rekao, građane najviše košta kad se brojni lokalni „velikaši” otimaju oko vlasti.
Vučević je ponovio da se ulaganje u kluturu mnogostruko isplati te da su dve evropske titule u Novi Sad dovele više turista, više stranih delegacija i da su podigle ugled grada u međugradskoj saradnji. Otud i činjenica, napomenuo je on, da Novi Sad ulaže mnogo više u kulturu od drugih gradova. Sve što je potrebno za bolju budućnost, smatra gradonačelnik, jeste da Novi Sad više veruje u sopstvene mogućnosti. On je dodao i da funkcija gradonačelnika ne bi trebalo da bude menayerska, i da bi svačiji rad trebalo da bude cenjen.
Kojić je u tom delu debate izneo i podatke o dolasku prve knjige u Novi Sad 1720. godine, te štamparije Emanuila Jankovića 1790. godine, što je Novom Sadu omogućilo da se svrsta uz Veneciju, Lajpcig, Pariz, Moskvu, kao centar nacionalne kulture. Osim osnivanja Srpske čitaonice novosadske 1845. godine i osnivanja Srpskog narodnog pozorišta 1861, Kojić je izdvojio dolazak Matice srpske u Novi Sad iz Budimpešte kao „crveno slovo” u istoriji grada, u kojem je trenutno sedište blizu 30 ustanova kulture.
Prema Jokiću, tri veka Novog Sada mogu se okarakterisati i kao vek oslobođenja (18), vek koncentracije (19) i vek realizacije (20). Tokom 18. veka vodila se borba za oslobođenje ovih krajeva od Turaka, da bi zatim nacionalni preporod i prosvetiteljstvo u 19. veku omogućili prisajedinjenje Vojvodine Srbiji.
S. Krstić
