Dr Branko Ilić - čovek koji je zadužio Novi Sad

neposredno uoči odlaska na večni počinak, darovnim ugovorom, dragocenom privatnom kolekcijom likovne i primenjene umetnosti obogatio kulturnu baštinu Novog Sada i Vojvodine. Prošlo je, dakle pola veka otkako se svojim poslednjim, velikodušnim činom dr Branko Ilić svrstao u red pojedinaca koji su svom narodu zaveštali ono što im je u životu bilo najdragocenije, a što su, na svu sreću, tadašnje gradske i pokrajinske vlasti umele da prepoznaju.

Uloživši velika materijalna sredstva i društveni položaj, dr Branko Ilić je u toku nekoliko decenija uspeo da stvori vrhunsku umetničku kolekciju, jedinstvenu na području Srbije. Njen kvalitet odražava ukus, umetnički dar i opštu kulturu dr Ilića koji je, uprkos brojnim administrativnim i zdravstvenim problemima u poslednjim decenijama života, uspeo da sačuva zbirku u celini i takvu je daruje svom narodu. Na taj način je ovaj kolekcionar postao važna spona između starih majstora i publike, evropske umetnosti i domaće javnosti.

- Od 1968. godine Ilićev legat, danas Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, trajno je izložen na uvid javnosti čime je želja kolekcionara u potpunosti ispunjena - kaže muzejska savetnica, istoričarka umetnosti Ljiljana Lazić. - U istom prostoru, 7. juna, u Muzeju grada Novog Sada (Dunavska 29) otvorena je izložba posvećena dr Branku Iliću koja će trajati do kraja avgusta. Postavka se bavi biografijom novosadskog darodavca, ali prikazuje i deo predmeta njegove umetničke kolekcije koji do sada nisu bili izloženi.

Biografija dr Branka Ilića često je predmet interesovanja posetilaca Zbirke strane umetnosti. Impresionirani vrednošću legata, uvek su željni da saznaju više detalja o čoveku koji je bio fasciniran delima strane umetnosti.

- Reč je o ambicioznom i inteligentnom mladiću koji nije želeo da se bavi zemljoradnjom u rodnom Žablju, već da studira u evropskim prestonicama, o uglednom lekaru koji je u Novom Sadu vodio život pripadnika visoke građanske klase - veli naša sagovornica. - Malo je poznato da je dr Ilić bio odličan đak Velike srpske pravoslavne gimnazije, u kojoj je imao priliku da osam školskih godina provede sa brojnim budućim intelektualcima koji su ostavili trag u istoriji, društvenom i kulturnom životu ovih prostora. Univerzitetsku lekarsku diplomu je dobio u Budimpešti 1914. godine, a svoja novostečena znanja je odmah morao da upotrebi na frontu u Galiciji, gde je bio poslat kao regrut vojske Austrougarske. Jedino svedočanstvo iz tog perioda su Ilićeve fotografije sa ratišta koje su danas deo njegove zaostavštine.

Posle rata je kratko stažirao u Beogradu, da bi se 1922. godine doselio u Novi Sad. U toku treće decenije 20. veka dr Ilić je uspešno gradio karijeru i među Novosađanima počeo da stiče reputaciju dobrog lekara i uglednog gospodina.

- Otvorio je sanatorijum, prvo na Telepu, a zatim u Železničkoj ulici gde je sagradio reprezentativnu kuću.  U to vreme je osnovao i porodicu, oženivši se Jovankom Krasić, mladom studentkinjom arhitekture, kasnije saradnicom Dragiše Brašovana. U priči o dr Iliću ističe se i njegovo javno delovanje između dva rata, kada je bio politički aktivan i, neko vreme, vršio dužnost predsednika Opštine Novi Sad (1936-1938) - naglašava Lazićeva.

Kolekcionarska karijera, koja je trajala više od pola veka, predstavlja najvažnije poglavlje životne priče dr Ilića. Uz pomoć stručnjaka, ali i na osnovu ličnih afiniteta, od dvadesetih do šezdesetih godina 20. veka Ilić je sakupio više od 400 umetničkih predmeta - slika, skulptura, grafika, nameštaja, tepiha, satova, predmeta od srebra, porcelana i stakla.

- U njegovoj zbirci našla su se značajna dela italijanskih slikara - Karleta Kaljarija, Đan Batiste Lanđetija, Frančeska Mole, Sebastijana Ričija, Alesandra Manjaska..., zatim holandsko-flamanskih autora Hendrika van Balena, Kornelisa de Vosa, Jana van Bajlerta, Pitera Klasa, Filipa Vuvermana, Jana van Hujsuma i drugih, ali i slike umetnika iz drugih evropskih zemalja, poput Sebastijana Burdona i Filipa de Šampenja iz Francuske ili Ivana Konstanoviča Ajvazovskog iz Rusije. Predmeti primenjene umetnosti su još raznovrsnijeg porekla, od Dalekog istoka, Persije i Kavkaza do radionica u Beču, Majsenu, Parizu gde su proizvedeni najfiniji komadi od srebra, porcelana i stakla, kao i, stilski raznorodni, primerci nameštaja i satova. Celokupna kolekcija pokriva period od 15. do prve polovine 20. veka, što je čini izuzetno edukativnom za sve posetioce Zbirke strane umetnosti - ističe autorka izložbe o dr Branku Iliću Ljiljana Lazić.

S. Savić