Dobar poslovni imidž Novog Sada dovodi nove investicije

Kako za „Dnevnik“ kaže šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER) Novog Sada mr Goran Sečujski, to je jedini takav sertifikat u ovom delu Evrope, a proces njegovog dobijanja započet je još 2015. godine.

– Tada smo počeli da analiziramo interne politike Grada u vezi s privredom, da utvrdimo koliko je ona uključena u donošenje odluka u vezi s ekonomskim pitanjima, koliko je sve to transparentno – kaže Sečujski. – Sve to smo radili da bismo načinili povoljniji ambijent za poslovanje.

Proces sertifikovanja ne završava se dobijanjem BFC SEE, napominje on, već je to više platforma koja koristi iskustva različitih sredina da bi se na najbolji način rešili zajednički problemi.

– Tako je model izdavanja građevinskih dozvola preuzet iz Makedonije, koja je prva došla do načina da ubrza njihovo izdavanje. Kada je on primenjen u Srbiji, došlo je do velikog skoka naše zemlje na „Duing biznis“ listi Svetske banke, što automatski znači da smo postali interesantniji investitorima. Trenutno, Novi Sad u Srbiji ima najveći broj izdatih građevinskih dozvola u odnosu na broj podnetih zahteva i najveći broj pozitivno rešenih zahteva za izdavanje građevinskih dozvola – ističe Sečujski.

Po završenom procesu sertifikovanja u jesen 2016. godine, Novi Sad je ispunjavao 85,4 odsto zahteva, da bi taj procenat ove godine dosegao 91,1 odsto.

– To smo postigli najviše kroz unapređenje rada pojedinih gradskih uprava koje su najviše u kontaktu s privrednicima. I KLER je u tome imao veliku ulogu, kroz koordinaciju, organizaciju rada Privrednog saveta koji postoji od 2009. godine i osnivanjem Saveta za mala i srednja preduzeća 2015. godine. Popravili smo saradnju s Privrednim savetom, uspostavili bolju komunikaciju privrede i Grada i učinili mnogo na promociji Novog Sada kao dobrog mesta za investiranje – naveo je Sečujski.

Ipak, dodaje on, i dalje ima mnogo prostora za napredak na polju infrastrukture, uključivanja privrede u donošenje odluka koje se nje tiču jer Novi Sad je velik grad i složen sistem.

– Osnovna delatnost KLER-a je promovisanje Novog Sada kao investicione destinacije. Posvećeni smo i stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta, osluškujući zahteve novosadske privrede kroz aktivnosti Privrednog saveta grada Novog Sada, anketiranjem, koordinacijom aktivnosti gradskih uprava i javnih preduzeća, a u tome sarađujemo s republičkim i pokrajinskim institucijama i organizacijama, poput Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i Stalne konferencije gradova i opština. KLER je aktivan i u oblasti pripreme i pisanja projekata koji se finansiraju iz fondova EU – naglašava mr Goran Sečujski.

U 2017. godini u Novom Sadu je bilo zaposleno 142.240 ljudi, što je oko 5.000 više nego 2016. godine.

– Stopa nezaposlenosti iznosi 10,9 odsto, ili 16.779 radno sposobnih građana, što je veliki pomak u odnosu na 2012. godinu, kada je taj udeo bio veći od 18 odsto. Prošle godine prvi put smo anketirali 300 privrednih subjekata, što je jedna od stavki iz BFC SEE, i privrednici pokazuju optimizam i planiraju nova zapošljavanja – ističe šef KLER-a, i dodaje da raduje činjenica da su domaći investitori veoma zainteresovani da ulažu u Novom Sadu.

U prethodnoj godini, po podacima KLER-a, najveći porast broja zaposlenih, od 20,2 odsto, zabeležen je u proizvodnji. On ističe da postoji velika zainteresovanost automobilskih kompanija za Novi Sad, i to za Radnu zonu „Sever 4“. Grad raspolaže i prostorom na Rimskim šančevima, gde bi ove godine proizvodnju trebalo da započne jedna nemačka kompanija.

Od 27.173 registrovane kompanije u Novom Sadu, 99 odsto čine mikro, mala i srednja preduzeća s od dva do deset zaposlenih. Što se tiče strukutre, 38 odsto se bavi veleprodajom i maloprodajom, 13 odsto proizvodnjom, nauka i tehnika čine 12 odsto, građevinarstvo devet procenata, a po šest odsto preduzeća bave se informisanjem i komunikacijom, kao i transportom i skladištenjem. Kompanije koje se bave nekim drugim delatnostima čine preostalih 16 procenata.

Rast broja zaposlenih beleže i drugi sektori, a sad već poslovično jak IT sektor, po najavama Sečujskog, trebalo bi da dobije dodatni podsticaj.

– Mislim da bi trebalo raditi na jačanju i proširenju kapaciteta postojećeg poslovnog inkubatora, čiji je Grad Novi Sad jedan od osnivača, a koji bi i dalje služio razvoju IT sektora, ali i kreativnih industrija. Takva mesta služe da preduzeća razmenjuju ideje i povezuju se na zajedničkim projektima. Tu moram da istaknem i veliku ulogu Fakulteta tehničkih nauka i samog Univerziteta, jer je odatle poteklo više od 140 start-ap i spin-of kompanija – kazao je mr Sečujski.

Sada se pak, navodi on, fokusiraju na projekat Evropske prestonice kulutre 2021. godine i sređivanje Kineske četvrti.

– I EPK i Omladinska prestonica kulture projekti su koji mnogo znače za imiy grada u poslovnim krugovima. Osim toga, od tih projekata, po ranijim iskustvima, očekujemo i značajan napredak u turizmu – naveo je šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

On je istakao i značaj ulaganja Novog Sada u geografski zaštićene proizvode, kao što su „Futoški sveži i kiseli kupus“, „Fruškogorski lipov med“ i „Begečka šargarepa“. Za projekat na temu lipovog meda koji je pisao KLER, Gradu Novom Sadu je od Evropske komisije dodeljena nagrada za najbolji projekat u kategoriji „Zelena tržišta“ za 2015. godinu.

Svetozar Krstić