„DNEVNIK” U POSETI Najsavremeniji centar za hitnu pomoć  na Balkanu

Kroz ambulantu za odrasle prođe oko 30 hitnih slučajeva, za razliku od situacije u Vršačkoj ulici, kada je bilo oko osam poseta.

– Imamo noćnu ambulantu i u Kliničkom centru, koja je najviše oformljena zbog papirologije, odnosno izdavanja uputa, te stariji sugrađani koji su s tim već upoznati, idu tamo jer im je tu Urgentni centar, te taj punk poseti oko 60 ljudi – rekao je za “Dnevnik” direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novog Sada dr Bogdan Živanović. – U sklopu nove zgrade imamo i dečju ambulantu, koja je sada još savremenije napravljena i opremljena. Za urgentnu medicinu je bitan i položaj ordinacija, naročito kada su mališani u pitanju, te smo i o tome vodili računa i napravili kružnu putanju, odnosno po prijemu dete ide u ordinaciju, zatim ide opservacija, ne daj bože reanimacija, i na kraju kruga je inhalacija. Između 30 do 50 dece se pregleda u noćnom dežurstvu, a na taj način rasteretili i Dečju bolnicu jer smo oko 90 odsto slučajeva uspeli samostalno da rešimo.

Kako je rekao naš sagovornik, pedijatri Hitne pomoći ne mogu izdavati recepte jer oni nisu izabrani pedijatri, niti je to obična ambulanta, već se radi o urgentnoj medicini. Pedijatar može napisati šta je potrebno kupiti od lekova, ali se oni u apoteci naplaćuju.

– Mi ne naplaćujemo pregled deci, bila zdravstveno osigurana ili ne, jer su to ipak deca koja su naša budućnost i treba im pomagati, ali Zakon o zdravstvenoj zaštiti nam to ne dozvoljava – rekao je Živanović. – Probali smo u jednom trenutku i to da omogućimo, ali onda bismo samo stvarali gužve, što nikome ne ide u prilog.

Po njegovim rečima, najveći problem je bio s pacijentima koji zahtevaju opservaciju, odnosno neku intervenciju koja nije za bolničke uslove i koje se rade u kućnim uslovima na nivou cele Srbije. U tim trenucima ekipe Hitne pomoći, kada vide da postoji potreba za infuzionom terapijom, idu na adresu pacijenta i tamo provedu dva sata, te se automatski gubi ekipa na terenu, a to nije rad Hitne pomoći.

Savremeni kompleks



Novi objekat Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad, čiju izgradnju su zajednički finansirali Grad Novi Sad i AP Vojvodina, počeo je da radi 20. juna ove godine. U pitanju je novi, savremen objekat, koji je omeđen ulicama Ilariona Ruvarca, Jastrebačkom i Bulevarom patrijarha Pavla i samim svojim položajem omogućava ekipama Zavoda brz izlazak na teren i pravovremeno stizanje do pacijenta, pogotovo u onim hitnim, životno ugrožavajućim situacijama.Kompleks Zavoda, osim prostora za smeštaj i boravak ekipa te prostora za upravu i administraciju, u svom sastavu ima noćne ambulante za decu i odrasle, apoteku, kabinet za ultrazvuk, prostor za opservaciju pacijenata, blok za reanimaciju, edukativni centar, trijažno-distributivni centar, centar za analitiku i statistiku, centar za naučnoistraživački rad i međunarodnu saradnju, garažu za smeštaj vozila i službu za održavanje vozila. U tom objektu organizuju se i seminari i edukacije za zdravstvene radnike i građanstvo, recimo, obuka u pružanju prve pomoći.

– S obzirom na to da Novi Sad raste i da se razvija, imamo „knap” ekipa Hitne pomoći – četiri u gradu i pet van njega  – rekao je Živanović. – Stoga sad razmatrao kako da nađem neko rešenje, ne bismo li tu opservaciju uradili u medicinskim uslovima. Tako je potekla ideja cele ove priče o novom prostoru jer je veoma bitno da naše ekipe budu oslobođene za hitne slučajeve te smo u novoj zgradi napravili savremeno odeljenje upravo za opservaciju i polsednja dva meseca se takvi pacijenti, kada ih ekipa doveze, zadržavaju na ta dva sata u ambulanti, a ekipe su slobodne da dalje rade svoj posao. Na taj način smo smanjili vreme čekanja na Hitnu pomoć, što ide u korist pacijenata, a radi se uglavnom o kardiovaskularnim, onda pulmološkim i drugim pacijentima.

Kako je rekao naš sagovornik, kada se pravila zgrada, moralo se razišljati 100 godina unapred i u skladu s tim, napravljen je veći dispečerski centar, koji ima 12 mesta, iako za sada rade četiri dispečera. Kako potrebe grada budu rasle, na ta mesta, saznajemo biće zaposleno još ljudi. Dispečeri rade po norveškom sistemu, a takav protokol nalaže da razgovaraju s pacijentom po planiranom redosledu, postavljajući određena pitanja koja su neophodna da bi mogli odrediti koliko je neka situacija urgentna. Vozila Hitne pomoći godišnje pređu 1,75 milion kilometara, a zahvaljujući Gradu, redovno obnavljaju. Trenutno vozni park broji 50 vozila.

– Opremljeni smo sa savremenom kompjuterskom opremom, mogu reći na visokom nivou i mislim da smo trenutno, bar kroz razgovor s direktorima drugih zavoda za hitnu medicinsku pomoć, najsavremeniji centar na Balkanu – rekao je Živanović. – Radimo trijažu urgentnih poziva, sanitetskog transporta i dijaliznog transporta. Zahvaljujući gradonačelniku Milošu Vučeviću i premijeru Vlade Vojvodine Igoru Miroviću, nova zgrada opremljena je najsavremenijom opremom koja postoji u svetu. Govorimo o EKG aparatima,  defibrilatorima, zatim o ultrazvučnom aparatu na kojem rade lekari koji su prošli obuku za to. U dogovoru s dr Zoranom Gojkovićem zaposleni će ići na obuku za ultrazvuk abdomena, te će vrlo brzo taj aparat biti u potpunosti funkcionalan, a sve u cilju da mi, kao primarna zdravstvena zaštita, odnosno kao neka predbolnička urgentna medicina, rasteretimo Urgentni centar i Institut u Sremskoj Kamenici.

Ivana Mikloši