(FOTO) DNEVNIK U POSETI MESNOJ ORGANIZACIJI PENZIONERA SALAJKA Druženjem do osmeha u penzionerskim danima

- Relativno smo mala organizacija, ali se trudimo da obogatimo naša druženja i privučemo još više članova i iskoristili bih priliku da pozovem penzionere sa Salajke da nam se pridruže da zajednički osmislimo naša druženja i da nam ovi penzionerski dani budu zanimljiji i sadržajniji – kazala je za naš list Zorica Ilić predsednica MO Salajka.  

Dalje pojašnjava da članovi ove mesne organizacije sarađuju sa drugim MO i da sa njima odlaze na druženja i putovanja.

- Putovali smo po različitim gradovima u Srbiji, posetili smo: Beograd, Oplenac, Čačak, Zvornik, Niš, a najdalje smo putovali u Republiku Srpsku u Etno selo Stanišić. Najviše sarađujemo sa Mesnom organizacijom „Sedmi juli“ i sa njima i putujemo. Zajedno sa njima smo učestvovali u različitim proslavama.

Družili smo se povodom proslave Osmog marta, dočeka Srpske nove godine, kao i povodom ispraćaja stare godine. Tokom Nove godine obično čuvamo unučiće i tada smo na usluzi, ali zato obeležimo ove druge praznike – kaže Ilić.   

U planu im je da zatraže od Mesne zajednice Salajka da im omoguće jednom u mesecu da organizuju muzičke i poetske večeri.

- Plan nam je da pozovemo i članove iz drugih mesnih organizacija ali i da nam se pridruže i novi članovi sa naše teritorije i da u mesnoj zajednici organizujemo muzičko veče gde bi se družili uz muziku i poeziju  –  kaže ona. 

Prostorije Mesne zajednice su u poslednjih nekoliko meseci renovirane, a sada kada su radovi gotovi predstavnici ovog dela udruženja penzionera imaju priliku ponovo da se sastaju i organizuju nove aktivnosti. 

Tu su svakog utorka od 17 do 19 sati. Razgovaraju kako o privatnim problemima tako i o onim manje stresnim temama, ali organizuju nove akcije putovanja izlete i druženja.

- Mi smo organizacija koja nema izvor finansiranja i u potrazi smo za donacijama koje bi iskoristili za pomoć penizionerima sa malim primanjima, da mogu putovati sa nama, odlaziti na izlete i slično. Naša misija je da ulepšamo naš penzionerski život – kaže Ilić. 

Sa teritorije Salajka je 13 penzionera dobilo solidarne pakete, a njih 6 treba da putuje u banju za šta je novac obezbedio PIO Fond.  

Kada je reč o problemima penzionera sa ove teritorije Novog Sada oni se ne razlikuju mnogo od onih iz ostalog dela grada. Ovde je kako kažu olakšavajuća okolnost to što oni žive u kućama, imaju dovrišta i bašte, te se bave poljoprivredom i hortikulturom što im upotpunjuje slobodno vreme. 

Ono što je karakteristično za ovaj MO je i to što ovde preovladava žensko članstvo, uvek spremno za čašicu razgovora i širok osmeh u šta se i reporterka „Dnevnika“ lično uverila. 

Zorica je kaže u penziju otišla sa 40 godina i veoma joj je teško palo što je veoma mlada morala da prestane da radi. 

- Otišla sam u invalidsku penziju pre 21 godinu i verujem da je svakome strašno kada prestaje da radi. Sreća u nesreći, je to što su mi deca bila u pubertetu i njima sam bila najpotrebnija, pa sam im se i posvetila. Nalazila sam razloga da odlazim u grad, nisam tada dolazila u Udruženje penzionera, jer nisam osećala da tu pripadam. Po zanimanju sam kuvar i na Salajci su penzioneri organizovali svoje žurke. Tu sam radila i bilo ih je po 130. Tada mi je to bilo nezamislivo. Međutim, sada idem na takva druženja i radim što i oni tada. Sada se provedem najbolje što mogu – kaže Ilić. 

Pripremila: Slađana Aničić Ilić