„DNEVNIK” u poseti gazdinstvu Save i Dare Graorac u Kovilju

Naime, pre desetak godina taj domaćin iz Kovilja odlučio je da se posveti gajenju, uglavnom belih mangulica, i da, kako nam je naglasio, po uzoru na svog „bábu”, dedu i pradedu proizvodi mesne prerađevine, poput čvaraka, kobasica, slanine, šunke, pečenice, kulena, masti. Pre nego što smo pošli u obilazak gazdinstva, domaćin je našu ekipu dočekao, kako drugačije do kafom i domaćom dudovačom, po kojoj je poznat, a na astalu smo zatekli i primerak „Dnevnika”, koji, kako nam je objasnio, svako jutro kupuje.

– Sećam se reči mog „bábe”, kad je1967-1968 godine, nakon što je zaklô američkog duroka, kazô: „E, bog te, šta je ovde mesa, kô drva” – podsetio se Sava Graorac. – Kod duroka je od ukupne težine oko 50 odsto mesa, dok je kod mangulice svega 20 odsto, ali je zdravo, ne samo meso već i mast i slanina.

Po rečima koviljskog domaćina, za mangulicu je karakterističan „dobar” holesterol, a osim toga, svinjče koje odrasta u zdravoj sredini i dobija prirodnu hranu, poput žira, ječma, kukuruza, šargarepe, predstavlja 100 odsto prirodan proizvod i, kao takav, melem je za „dušu i telo”.

Naš sagovornik smatra da nije sve u količini i da ne treba slepo pratiti trendove, kao i da se ponekad treba podsetiti na to kako su to naši stari nekada živeli i radili.

– Nije sve u lepom pakovanju i ne valja baš sve što dolazi iz inostranstva, a mi smo se, iz straha da ne zaostanemo za drugima, bez mnogo razmišljanja trudili da što vernije ispratimo sve novine, pri tom zaboravljajući na ono staro, kako se nekad radilo – naglasio je Sava Graorac. – Gledali smo samo interes i došli smo do boleština. Ljudi su kadgod bili pametniji neg' sad. Dok je bilo seljačke pameti, bilo je svega, a kako je došla ova politička, ne valja.

Međutim, zahvaljujući pojedincima poput našeg domaćina, neke tradicionalne vrednosti su sačuvane pa je mangulica opstala i u poslednje vreme sve je zastupljenija, a gazda Sava kaže da u životu ne treba sve raditi iz koristi.

– Sve što čovek radi, mora i da voli, a ja sam se mangulicom, kao i dudovima, počeo baviti iz ljubavi, i pomalo iz hira, pošto je to tada bilo nesvakidašnje – objasnio je Graorac. – Da bi se u nešto upustio, moraš to prvo zavoleti, moraš imati poštovanje i za svinjče, ali i za mušteriju.

Naš sagovornik naglasio je da mu je supruga Dara velika podrška i bez nje ne bi uspeo, a pomažu im i deca, za koju, kako je kazao, sve i rade. 

– Ovo je u suštini porodično gazdinstvo, odnosno posao – objasnio je domaćin iz Kovilja. – Najviše radimo Dara i ja, a sad se i sin Nikola vratio pa i on radi s nama.

Budući da je već nekoliko godina na tržištu, Sava Graorac kaže da ljudi znaju za njega i njegove proizvode, kao i da radi kako valja, pa zbog toga, osim u Novom Sadu i okolini, ima dosta kupaca i u Beogradu, Nišu, i drugim mestima.  

– Ne sarađujem s mesarama, već svoje proizvode plasiram u radnjama zdrave hrane – rekao je Graorac, i objasnio da ne prodaje robu na pijacama, osim na Kaleniću u Beogradu, jer ih ne voli. – Najviše sveta dolazi da pazari kod mene, ali i raznosim robu. Pročulo se, a osim toga, učestvujem i na noćnom marketu, i drugim manifestacijama hrane poput „Ukusi Vojvodine”, koja je najbolje organizovana, ali i mnogim drugim.

Osim gajenjem mangulice i preradom mesa, kao i prizvodnjom dudare, Sava Graorac je svojevremeno imao i štampariju i 20 i kusur godina se time bavio, pa mu je štampanje kalendara ostalo kao hobi.

– Sad kreću kalendari, pa pošto sam godinama imao štampariju, ne mogu ni to da ispustim – priznao nam je Graorac. – Kada dođe novembar i sezona kalendara, nešto se probudi u meni, „zasvrbi me” da tako kažem, pa se i tome malo posvetim, a prodam otprilike po 10.000-20.000 primeraka.

Na kraju razgovora, gazda Sava nam je objasnio i da mu je želja da u našem gradu otvori prodavnicu da bi Novosađani njegove proizvode mogli da pazare na jednom mestu.

tekst i foto: J. Vukašinović

Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” je sufinansiran od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.