Dnevnik na startu 44. Fruškogorskog maratona
Sveže subotnje jutro najavljivalo je prijatno vreme, taman kako treba za ljubitelje sporta i prirodnih vrednosti, kada je i počela najstarija manifestacija u Evropi takvog tipa - Fruškogorski maraton sa startnom i ciljnom pozicijom na vrhu Popovice.
Maraton broji 19 staza koje se kreću od 10 kilometara pa sve do 135, dok je jedna od četiri kilometra namenjena za decu do četiri godine. Pešačenja i takmičenja nastavljaju se i danas, kada će biti otvorena i dečja staza, dok je čast otvaranja manifestacije ove godine pripala predsednici Skupštine Grada Novog Sada Jeleni Marinković - Radomirović.
- Grad definitivno može da se pohvali time što imamo brojne sportsko – rekreativne manifestacije tokom čitave godine – kaže Marinković Radomirović. - Fruškogorski maraton je međunarodnog karaktera, spada u manifestacije koje imaju ozbiljnu tradiciju i sa ponosom treba istaći činjenicu da je jedan od najstarijih u Evropi. Od 1978. godine, kada je održan prvi Fruškogorski maraton, do danas se neprekidno razvija, ne samo u organizacionom smislu već i po brojnosti učesnika, a ono što je bitno istaći je da učesnici imaju priliku da uživaju u prirodi, vide puno toga, zabave se i promovišu zdrave stilove života. Novi Sad svake godine podržava realizaciju manifestacije, u čemu pomažu i sva gradska preduzeća. Mnoge generacije su imale priliku da posete obronke Fruške gore i tako postanu deo istorije Fruškogorskog maratona , a oni koji su prvi put tu mogu, na licu mesta, da svedoče jednoj opravdanoj popularnosti manifestacije.
Direktor Fruškogorskog maratona Nenad Sudarov istakao je činjenicu da današnji događaj predstavlja nastavak tradicije koja baštini poslednje 44 godine. I vreme je poslužilo, te se on nada da će se svi koji su došli na rekreaciju i druženje u prirodnom ambijentu Fruške gore lepo provesti i vratiti u grad puni lepih utisaka.
- Mislim da svima nedostaje fizička aktivnost na otvorenom, kako bi se rešili svakodnevnog stresa kom smo izloženi – kazao je Sudarov. - Nemamo još uvek konačan broj učesnika u rekreativnom smislu, dok je 370 prijavljenih koji idu na duže takmičarske staze – rekao je Sudarov. – Do sada je bilo oko 1.100 onlajn prijava onih koji će danas proći stazama, ispod 42 kilometra, a prijave još traju ovde, na licu mesta. Ima dosta stranaca, ali je dobar deo njih, zbog cele situacije sa pandemijom koronavirusa i poštravanja mera u okolnim zemljama, svoju prijavu prebacilo za 7. maj naredne godine, kada će biti realizovano 45. izdanje maratona.
Uporna Kikinđanka
Kikinđanka Olivera Vučković Popov je četiri puta bila na maratonu i to je prvo učestvovala kao pešak, a najduža staza koju je prešla bila je na 32 kilometra. Od prošle godine je počela da trči stazom od 10 kilometara, te će tako i ove godine da se oproba u toj disciplini.
- Inače sam rekreativac, idem na aerobike i rekreacije za žene, a u poslednje četiri godine svaki dan i trčim, uz oko šest kilometara pešačenja – odlučna i spremna za svoj podvig kaže Vučković Popov. - Organizatori maratona imaju tokom godine treninge, spremajući nas tako za ono što nas čeka u prirodi, pa nekada učestvujem u tome. Trčala sam po Divčibarama i Tari i mogu reći da mi nekada neke staze na Fruškoj gori budu dosta teže.
Predsednik planinarskog saveza Srbije Iso Planić ponosno ističe da tradicija koja traje decenijama nalaže da se i maraton organizuje u skladu sa najvišim standardima za taj tip manifestacije, zahvalivši se Gradu i sponzorima koji pomažu u tome.
- Gotovo čitav Planinarski savez Vojvodine, odnosno preko 15 klubova učestvuje u organizaciji sa jednom ogromnom energijom i velikim entuzijazmom – srdačan je naš Planić, zahvalivši se i svim volonterima koji marljivo, tokom čitave godine rade, ne bi li staze bile uredne, obeležene i spremne za planinare. - U ovoj situaciji u kojoj se nalazimo možemo samo poželeti da se narednih godina povrati ona masovnost manifestacije koju smo nekada imali, kada smo brojali preko 15.000 učesnika.a u ovom lepo danu bih svima poželeo siguran korak.
On je apelovao na sve prisutne da na stazi čuvaju red i čistoću, te i da ne ostavljaju otpatke za sobom, jer Fruška gora treba da ostane onakva kakvom su je zatekli.
- Kao i svake prethodne godine, trudimo se da organizaciju podignemo na viši nivo kako za rekreativce, tako i za takmičare, uzimajući u obzir to da je planinarstvo najbezbedniji sport na svetu – objašnjava predsednik Planinarskog - smučarskog društva “Železničar” Nedeljko Rodić. - Tako vodimo računa i o onim profesionalcima koji dolaze na Fruškogorski maraton, kako bi skupljali bodove za nezvanično svetsko prvenstvo, odnosno trku oko Mon Blana. Dolaze ljudi iz svih delova Srbije i okolnih zemalja.
Kako kaže, planinarski maraton je jedan od najvećih brendova u sportskom smislu, ne samo za Grad već za celu Srbiju. Svakako je najbrojnija sportska manifestacija koja se realizuje 44 godine.
Među planinarima je vladala pozitivna atmosfera, veseli i nasmejani, svi su bili spremni da šetaju i uživaju
u čarima našeg najstarijeg Nacionalnog parka. Neki su proveravali kondiciju i ambiciozno su, u odnosu na prethodne pohode, povećali kilometražu koju trebaju da pređu, smatrajući da su u top fizičkoj formi.
- U Novi Sad sam došao zbog faksa koji sam i završio, a na Fruškogorskom maratonu sam trinaestu godinu za redom i sad ću prvi put ići stazom od 108 kilometara – otkriva nam Branislav Jovičić iz Pećinaca. - Do sada sam išao stazama od 42 i 59 kilometara. Uvek treniram i u dobroj sam kondiciji, ali za maraton krenem intenzivnije da se spremam dva meseca pre. Svedok sam da su staze izuzetno teške, pogotovo one ekstremne od 42 i 134 kilometra.
I. Bakmaz