Diskusija za govornicom i u publici na tribini „Urbani biodiverzitet“

Kako su stručnjaci sedeli i za govornicom, ali i u publici, diskusija nakon petnaestominutnog izlaganja bila je produktivna, a pomogla je umrežavanju građana i institucija sa stručnjacima.

– Na tribini smo razgovarali o divljim pčela o kojima malo manje znamo i medonosnim, gajenim pčela o kojima znamo dosta, o njihovim razlikama i značaju za pojedince, grad i okolinu – rekla je menayerka projekta “Novi Sad – biodiverzitetski grad” Bojana Grujić. – Cilj tribine je da pružimo informacije građanima o tome šta je to što se već radi u gradu i šta se to planira, ali i da čujemo predloge i sugestije građana, jer nam je to veoma važno.

Kako je Grujić kazala, biblioteka je mesto koje je najotvorenije u odnosu na sve druge ustanove kulture, sa velikom frekvencijom korisnika sa kojima se stalno razgovora, a teme koje interesuju Novosađane mogu se videti i kroz njihov izbor štiva.

– Uočili smo da za ekologiju, zaštitu životne sredine i život u gradu koji se toliko širi u poslednje vreme postoji veliko interesovanje, pa smo uradili ono što jedna biblioteka može, a to je da ponudi dijalog između građana i nadležnih struktura – rekla je Bojana Grujić.

Tokom svog izlaganja, Jovana Bila Dubaić kazala je da na svetu postoji preko 20.000 različitih vrsta pčela, dok ih je u Srbiji 850. Ona je naglasila da su medonosne pčele samo jedna vrsta pčela, a da su ugroženije one divlje. Kako je objasnila, svako može da pomogne divljim pčelama koje su izuzetno korisne za oprašivanje, tako što će saditi cveće na terasama i u baštama, dok je jedan od problema koji ugrožava njihov život prekomerno košenje trave u gradovima. Interesantna je i činjenica da pčelama u gradovima imaju kvalitetniji život jer nema monokultura i pesticida.

Tom prilikom, rukovoditeljka Zavičajne zbirke Blaženka Marković i bibliotekar Dragan Jovanović predstavili su Legat Gradske biblioteke u Novom Sadu – “Pčelarska biblioteka”, koja je, uz saradnju sa Univerzitetskom bibliotekom “Svetozar Marković” iz Beograda dostupna i u elektronskom obliku preko portala pretraziva.srb, a nalazi se u Zavičajnoj zbirci Gradske biblioteke u Novom Sadu, Cara Dušana 27.

– “Pčelarska biblioteka” dar je Radovana Age Markova i i dostupna je svim građanima Novog Sada i ona se digitalizuje – rekla je Grujić. – Stvari koje se tiču istorije Novog Sada u velikoj meri su stare i retke knjige, fotografije i razglednice, ali postoji način da sav taj materijal oživi i da se stavi u funkciju savremenog građanina, a takva građa naročito je dobra za rad sa decom i popularizovanje tema kod mladih.

Projekat “Novi Sad – biodiverzitetski grad”, koji je Gradska biblioteka u Novom Sadu pokrenula 15. maja, deo je šireg poduhvata “Eksperimenti angažovanja u bibliotekama”, u koji je uključeno 16 većih javnih biblioteka u gradovima Evrope. Projekat se realizuje u partnerstvu sa Asocijacijom “Public Libraries 2030” iz Brisela, Nacionalnom asocijacijom zelenih krovova Srbije iz Novog Sada i Univerzitetskom bibliotekom “Svetozar Marković” iz Beograda, a finansijski ga je podržala Evropska komisija.

D. Andulajević