Direktor JKP „Tržnica” Dušan Bajić za „Dnevnik”: Očekuje se izbor lokacije za veletržnicu

Postoji plan koji podrazumeva objedinjavanje zadnjeg placa i Satelitske pijace i ako se to ostvari, napraviće se praktična pijaca s 20 lokala, smeštenih s obe strane. Biće prekriveni i povezani ulicom dugom oko šest metara s glavnim ulazom, osim kojeg će postojati još tri pomoćna. Izgledala bi kao manja Limanska pijaca, ali nepokrivena.

„Ozbiljan problem, po meni, koji pod hitno mora da se reši, jeste ono ruglo koje zovemo Kvantaška pijaca, pored Žeželjevog mosta“, kaže za „Dnevnik” direktor „Tržnice” Dušan Bajić.

„Ona i kao takva vrhunski radi, konditorski deo je bolje posećen nego bilo koji market, i upravo zbog toga je ovom gradu neophodna Veletržnica, iz dva razloga: radi zadovoljenja potreba građana, kao i činjenice da je Novi Sad ipak srce Vojvodine i odavde bi trebalo da kreće velika prodaja i prikupljanje svih poljoprivrednih proizvoda koji bi se konfekcionirali i dalje plasirali kuda treba.“

U planu je kupovina dve čistilice, velika za Najlon pijacu, kao i manje električne za Satelitsku, kojom se čiste zeleni delovi, i njena upotreba je 100 odsto ekološka. Trebalo bi da se izgradi montažno-demontažni magacin na Najlon pijaci, nabavi određenog broja novih vitrina, za šta je predviđeno oko pet miliona, kao i tezgi, u vrednosti od četiri miliona dinara.

„Razmišljamo o tome da kupimo dva pik-ap vozila jer Služba održavanja trenutno raspolaže sa dve „škode” kupljene pre deset godina“, kaže Bajić.

„Planiramo da završimo adaptaciju objekta na Najlon pijaci, jer ona nadstrešnica što pokriva terase nije ušla u prošlu adaptaciju, jednostavno nije bilo novca. Zaokružili smo ciklus elektronske naplate na svim pijacama, ali hoću da uvedemo ozbiljnu kontrolu te naplate, što bismo finansirali sopstvenim novcem. Na taj način ćemo dobiti informacije u minuti dokle je stigla naplata, a imaćemo i fotografiju svake tezge koja će pokazivati da li je naplata pravilno odrađena. Ponegde imamo problema, na primer, čovek plati pola tezge, a kada naš radnik prođe, raširi se na celu ili još zauzme deo druge. Da bismo tome stali na put, mislim da je kontrola neophodna.“

Suhomesnati proizvodi u vitrinama

U dogovoru s Republičkom veterinarskom inspekcijom razrešene su dileme o prodaji suhomesnatih proizvoda na pijacama. Zakoni su ispoštovani te se oni moraju držati u rashladnim vitrinama.

„Najverovatnije to zakupcima nije najprijatnije, ali prvi njihovi zaključci su da se promet nije smanjio, bez obzira na to što su premešteni na drugo mesto s rashladnim vitrinama“, kaže Bajić.

„Ne znamo kako da ispunimo još jednu stavku, a to je prodaja jaja u letnjem periodu, jer u određenom Pravilniku stoji da, kada je temperatura iznad 30 stepeni, ne smeju da se prodaju posle 11 sati bez vitrine. Mi za sada ne možemo postaviti vitrine na tezge, jer bismo morali za to da obezbedimo struju, a ako bismo to uradili na deset do 70 tezgi, koliko ih ima u nizu i ako bi se desilo samo na jednoj neki kvar, svi bi bili u problemu. Stoga, po cenu da se jaja više ne prodaju na pijaci, neću to dozvoliti jer je suviše opasno, kako za zakupce, tako i za kupce.“

Kako kaže direktor, za sada ne postoji promašena investicija jer uvek prvo dobro promisle o svemu, pa će tako i umesto kupovine novog traktora s utovarnom kašikom za 9.000 evra, napraviti kašiku za stari, koji je već u vlasništvu „Tržnice”, za oko 450 evra, jer je besmisleno davati ogroman novac za nešto što će 95 odsto vremena da provede u garaži.

Bajić kaže da su zakupci nezadovoljni, i imaju osnovnu zamerku da je zakup skup, iako se cene nisu menjale poslednjih pet godina. U dinarima, iznos je za isti prostor istovetan kao 2013. godine.

„On možda jeste skuplji ljudima koji se bave prodajom jer su prihodi opali, manje je kupaca, ali to nije do nas već do opšte ekonomske situacije, koja je takva kakva jeste“, kaže naš sagovornik. „Trudimo se da uslove koji zavise od nas, poput higijene ili izložbenih površina, unapredimo ili bar održimo na istom nivou. Za dve i po godine, koliko sam direktor, još nisam dobio nijednu pritužbu da ujutru, recimo, zakupac dođe na prljavu, neočišćenu pijacu, bez struje i vode, odnosno svih elementarnih uslova koje smo dužni da obezbedimo.“

Kao javno tržišno preduzeće, „Tržnica” je, po Bajićevim rečima, prošle godine sigurno poslovala s dobiti, iako još nije urađen završni račun i biće tek za dve do tri nedelje. Međutim, veliki problem je mnoštvo sudskih sporova, koji se, nažalost, uglavnom završe u korist onih koji ih tuže.

„Po nekim zakonskim propisima, dužni smo da predvidimo ishode tih sudskih sporova i unapred rezervišemo svotu, da li na troškovnu ili prihodnu stranu, a u našem slučaju je to na troškovnu“, rekao je Bajić.

„Ljudi tvrde da padaju na pijaci jer zapnu za ivičnjak ili upadnu u rupu dubine ni centimetar, a sud presudi isplatu od 200.000 dinara do 500.000 za nadoknadu štete. Imali smo i situaciju da čovek, koji je visok 176 centimetara, udari glavom u oluk koji je visok 198 i raseče glavu, što mi deluje malo nemoguće, ali je sud i tu presudio u korist tužioca.“

Upravo zbog učestalih i često neosnovanih tužbi, kako kaže Bajić, postoje ideje da se još neki delovi pijaca pokriju video-nadzorom jer se prošle godine u šest slučajeva pokazao kao odlična investicija upravo zbog lažnih tužbi. Nekada su snimke čuvali svega 30 dana, misleći da je to dovoljno, ali poučeni iskustvom, sada su godinu dana na sigurnom.       

I. Mikloši