Direktor Fondacije Novi Sad 2021. o uređenju Kineske četvrti

Transformacija ovog dela grada započeta kandidaturama za Omladinsku prestonicu Evrope 2019 i Evropsku prestonicu kulture 2021, specifična je iz nekoliko razloga, o kojima je, za naš list, već govorio Nemanja Milenković.

Kakva je Kineska četvrt danas, u odnosu na same početke ideja i planova za ovaj kvart?

-  Budući kreativni polis je ne samo jedan od najznačajnijih prostornih legata koji treba da ostanu iza projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, već je on sama metafora titule koje su Novosađani osvojili. U njemu su se preplitala različita očekivanja, viđenja, tumačenja, pa i interesi. Pobeda kulture dijaloga potvrdila je da su otvorenost i demokratičnost, iako spori procesi, svakako svrsishodniji i dalekosežniji za naš grad. Sva ulaganja u istraživanja, fokus grupe, ankete, serije dijaloga sa stručnjacima i javnošću kroz održane „Divane“ i konferencije, Forume kulture, kao i Savet za razvoj Kreativnog polisa, pokazali su prednost u donošenju odluka baziranim na činjenicama, a ne subjektivnim utiscima. U tom smislu, nešto što je pre dve godine delovalo nemoguće, polako dobija svoje fizičke obrise, pre svega sređivanjem komunalne i saobraćajne infrastrukture, a to će postati sve intenzivnije i vidljivije kako se budemo približavali 2021. godini. Već do kraja ove godine, Novosađanima će ovaj prostor postati bezbedniji, pristupačniji i otvoreniji. Čuvajući identitet i duh ovog prostora od vremena braće Kramer, fabrike „Petar Drapšin“, pa i tzv. Kineske četvrti, njegovom obnovom i razvojem Novi Sad će dobiti novo mesto gde se industrijsko nasleđe, umetnost, kultura i kreativnost živo prepliću.

Šta se u samom procesu menjalo i transformisalo, dok se i sama Kineska četvrt preobražava?

- Posle usvojenog plana detaljne regulacije, čime je sačuvano  arhitektonsko i industrijsko nasleđe nekadašnjeg industrijskog kompleksa „Petar Drapšin“, došlo je do opsežnih istraživanja i anketa, i niza otvorenih javnih rasprava, stručne, ali i najšire javnosti na osnovu kojih je doneseno pet tačaka razvoja budućeg kreativnog polisa. Na osnovu odluka zasnovanih na činjenicama i demokratičnosti, a koje su bile važne za razvoj kulture dijaloga, radna grupa za kapitalne i infrastrukturne projekte Evropske prestonice kulture, uz podršku Saveta za razvoj kreativnog polisa, koordinisala je sastanke nadležnih preduzeća i gradskih uprava čime su usklađene potrebe i utvrđeni tehnički uslovi za efikasno izvođenje radova na sistemima komunalne infrastrukture. Tako su uklonjeni nelegalni, nebezbedni i nehigijenski objekti. Početkom oktobra prošle godine, ušlo se u novu fazu obnove i razvoja. Već ove godine biće gotovi trotoari, biciklističke staze i parking mesta. Pored saobraćajne infrastrukture, biće obnovljeni električni vodovi i izgrađene nove trafostanice, uveden vrelovod i omogućeno grejanje i izvedeni optički kablovi. Cela lokacija dobiće i javnu rasvetu, biće ozelenjena i popločana. Paralelno sa tim radi se i izgradnja nove vodovodne i kanalizacione mreže. Da budem još konkretniji, ovaj prostor postaće mesto za rad koje će primiti stare i nove aktere, ali i Novosađane i njihove goste od kojih mnogi nikada nisu ni bili unutar tog prostora. Savet koji je bio formiran doprineo je da zapravo svi ti radovi budu sinhronizovani.

Kada bude završena komunalna infrastruktura, šta sledi?

- Sledi zahtevna obnova ali i unapeđenje objekata nekadašnjeg prostora „Petar Drapšin“ kako bi se industrijsko nasleđe iz 20. stavilo u funkciju 21. veka. Kulturna stanica Eđšeg, a naročito Svilara u Almaškom kraju, uspešni su primeri koji su potvrdili da će Novosađani biti još ponosniji kada se svi ovi objekti stave u funkciju umetnosti, kulture i kreativnog stvaralaštva. Posle završetka prve faze komunalne infrastrukture, i pristupnih saobraćajnica, čiji se obrisi već vide, prema planu Uprave za građevinsko zemljište i investicije kao i Uprave za imovinu, plan je da se u funkciju stave prvi objekti, a koji su najbliži Bulevaru Despota Stefana. U godini kada je Novi Sad omladinska prestonica Evrope, odlučili smo da to budu dva objekta primarno posvećena mladima. Prvi je Studentski kulturni centar „Fabrika“, zbog kojeg je uostalom ovaj prostor i dobio taj kultni status, a drugi Kulturna stanica OPENS namenjana daljem razvoju i aktivizmu omladinskih organizacija.

Koje će sadržaje posetioci moći da iskuse u Kineskoj u 2021. godini i kakva će biti njena dalja uloga u kulturnom životu grada?

- Podsetiću na rezultate opsežnog istraživanja koje je „Ninamedia research“ sprovela u 2017. godini, kada je na pitanje na šta građane asocira taj deo grada, čak više od 60 odsto ispitanika iz Novog Sada nije imalo odgovor, ili je navodilo kao odgovor „Kineze“, zapušteno i prljavo mesto i slično. Samo pet odsto ispitanika Kinesku četvrt je dovodilo u vezu sa kulturnim dešavanjima, dok čak više od 80 odsto njih nikada nije koristilo usluge majstora koji su radili u nekadašnjem kompleksu „Petar Drapšin“. Za razliku od rezultata analize infrastrukture nekadašnjeg kompleksa „Petar Drapšin“ koji je obavio tim eksperata gde je naznačeno da je kulturnom stvaralaštvu i zabavi pripadalo samo 9,2 odsto prostora, dok su dominirali zapušteni magacini i neiskorišćeni objekti. Iako javni prostor, bio je neuslovan i nebezbedan, i zatvoren za najširu javnost. Prema tome, očigledno je da su provejavala dva principa. Onaj koji je negovao umetnost, kulturu i kreativno stvaralaštvo, a koje je očigledno bilo u zapećku, a opet paradoksalno slovilo za duh takozvane „Kineske četvrti“, i drugi koji je ovaj javni prostor doživljavao kao samopripadajući bez prevelike potrebe da bude otvoren svim Novosađanima. Otuda, naslonjen na zakonske okvire strateških dokumenata, ali podršku stručne i najšire javnosti, kreativni polis želi da ojača taj duh stvaralaštva, ali u isto vreme i otvori svoja vrata ne samo starim, već i novim stvaraocima, kao i građanima i drugim posetiocima.

Kako ide rešavanje pitanja sa starim, a kako s budućim zakupcima?

- Za dosadašnje zakupce napravljen je presedan. Iako je ugovorom o zakupu definisano da je boravak moguć „do promene namene”, na inicijativu Fondacije „Novi Sad 2021“, uz saglasnost i želje zakupaca, a uz pomoć i mogućnosti Uprave za imovinu i imovinsko pravne poslove, obezbeđene su privremene ili trajne lokacije za njihov dalji nesmetani rad. Malobrojnim umetnicima iz „Kineske” posvećena je posebna pažnja, pa se njima maksimalno izašlo u susret. Oni koji su želeli, dobili su privremen prostor za nesmetan rad do povratka u kreativni polis, a drugi su, na njihovu želju, bez obzira na radove i dalje na toj lokaciji. U oktobru prošle godine, održana je trodnevna konferencija  na kojoj je 20 stručnjaka iz zemlje i inostranstva zajedno sa zainteresovanim lokalnim predstavnicima kulturne scene i kreativnog stavralaštva pokrenulo pitanja pronalaženja najboljeg modela upravljanja kreativnim polisom. S tim u vezi, kriterijumi za buduće zakupce biće izgrađeni na osnovu svetske i evropske prakse uklopljene sa našim zakonodavstvom. Svakako da će stari zakupci koji su radili u okvirima kulturnog stvaralaštva imati prednost.

S. Krstić

Članovi Saveta za sprovođenje projekta Kreativni polis su: Vladimir Vujović iz Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove, Mirjana Lisica i Slobodan Ljubotina iz Gradske  uprave za komunalne poslove, Zorica Šijak iz Gradske uprave za kulturu, Vera Zorić iz Gradske uprave za imovinu i imovinsko pravne odnose, Predrag Preradov iz Gradske uprave za imovinu i imovinsko pravne odnose,  Aleksandra Mandić iz Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije, Vukašin Grozdanović koordinator Omladinske prestonice Evrope Novi Sad, Nemanja Milenković direktor Fondacije „Novi Sad 2021–Evropska prestonica kutlure“, Zdravko Vulin producent i predstavnik umetničke i kulturne produkcije, Dušan Dragojević majstor i predstavnik uslužnih zanata iz budućeg Youth creative polis-a.