Dijalog kultura kroz učenje o Holokaustu

Karlovačke gimnazije počeo u toj najstarijoj srpskoj gimnaziji. Osim profesora i učenika Karlovačke gimnazije, naredna dva dana kroz predavanja i radionice o Holokaustu znanja i mišljenja će razmenjivati i profesori i đaci po jedne gimnazije iz Zagreba, Sarajeva, Segedina i Novog Sada. 

Kako je otvarajući skup  rekla direktorka Karlovačke gimnazije Gordana Radović, cilj okupljanja svih učesnika jeste da se pokrene dijalog, podele iskustva i otrgne od zaborava nešto što je mrlja na licu čovečanstva, nešto što nikada ne smemo da zaboravimo jer zaborav amnestira i izjednačava čoveka i nečoveka.

– Cilj skupa je da podsetimo na to koliko učenje o Holokaustu ima važnu ulogu u obrazovanju, da pružimo svim učenicima i učesnicima priliku da diskutuju i razvijaju koncepte za primene novih nastavnih metoda u obrazovanju i učenja o Holokaustu – rekla je Gordana Radović. – Cilj nam je i umrežavanje svih učesnika radi razmene mišljenja i iskustava, ne samo u ovih nekoliko dana nego i u narednom periodu. Želimo da poručimo mladima da tolerancija nema alternativu, da je naša misija da ih podučavamo da izrastu u tolerantne ljude širokih pogleda na svet koji ih okružuje. Ovaj naučni skup je samo prvi u nizu u nameri da unapredimo obazovni proces, proširimo vidike, dotaknemo se mnogih tema značajnih za sredine iz kojih dolazimo, ali i čitav region i šire, i time unapredimo naša znanja i steknemo nove prijatelje.

U organizaciju skupa uključili su se i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, Memorijal de la Šoa iz Pariza, Odsek za istoriju Univerziteta u Novom Sadu, uz posebnu podršku Centralnog ureda Savezne Republike Namačke za školstvo u inostranstvu.

– Neposredni kontakt i razmena znanja i iskustava onih koji su najneposrednije uključeni u poroces obrazovanja predstavlja najbolji put razvoja novih metodičkih pristupa u procesu modernizacije nastave istorije, stučnog usavršavanja nastavnika u toj oblasti, unapređivanju regionalne saradnje, interkulturalnog i transkulturalnog dijaloga, suočavanja s prošlošću i dobrih odnosa zemalja u regionu, Evropi i svetu – kazao je pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš. – U uslovima u kojima živimo veoma je teško izboriti se za objektivni pristup i realno sagledavanje celukupnog fenomena Holokausta i genocida nekad i sad. Povezivanje regionalnih stručnjaka i prisustvo profesora fakulteta, studenata, srednjoškolaca i njihovih profesora doprineće ne samo otvaranju novih prespektiva u inoviranju pedagoško-psiholoških, didaktičkih-metodičkih pristupa u nastavi istorije nego i van nje.

Kako se moglo čuti na rašnjem otvaranju tog naučnog skupa, učenje o Holokaustu je danas deo nacionalnog obrazovanja u susednoj Mađarskoj i 16. april, dan kada je 1944. godine počela prinudna getoizacija u toj državi, svake godine je dan kada se u tamošnjim školama sa đacima priča o toj temi. Za učesnike iz Sarajeva, Zagreba i Segedina, osim obilaska Sremskih Karlovaca, predviđena je i poseta novosadskoj Sinagogi, spomeniku žrtvama racije i Tvrđavi.

Z. Milosavljević