Deponija i otpadne vode ključni ekološki problemi Novog Sada

Predstavljeno je ravno 20 tema, između ostalog i projekat “Procena rizika na životnu sredinu toksičnih i emergentnih polutanata u otpadnoj i površinskoj vodi Novog Sada”, čiji je nosilac Fakultet tehničkih nauka.

- Oblast zaštite životne sredine je važna za građanstvo, a naša istraživačka grupa bavi se određivanjem zagađenosti Dunava otpadnim vodama, na mestima na kojima se ispušta otpadna voda našeg grada - rekla je profesorica novosadskog FTN-a, dr Mirjana Vojinović Miloradov. - Jedan od problema je taj što još nemamo ugrađene prečistače otpadnih voda na nivou grada i sve ono što bacimo iz domaćinstva i industrije, nažalost se ispušta direktno u Dunav. Zato je izuzetno važno pratiti zagađenost reke.

Ispitivanja su rađena na devet mesta, a istraživački deo pokrenut je još pre decenije, kada su u okviru međunarodnih projekata takođe tražili da se ispita kvalitet Dunava.

- Zato smo prvo određivali toksične materije iz grupe pesticida, zatim iz grupe ftalata, sveprisutnih toksičnih jedinjenja u plastici i grupu psihoaktivnih supstanci - napomenula je Vojinović Miloradov. - U otpadnoj vodi Dunava smo našli i odredili koncentracije koje su niske, ali određenost nečega, prepoznavanje da nešto postoji, signal je da morate da vodite računa i da moraju da se promene određene stvari koje će smanjiti koncentracioni nivo ovih toksičnih supstanci.

Matematičkim modelom izračunali su procenu rizika za svaku supstancu na životnu sredinu i na čoveka.

- Postoje metode pomoću kojih se sve te supstance mogu ukloniti ili bar smanjiti, a jedan od osnovnih je ugradnja prečistača - kaže naša sagovornica. - I ljudi bi trebalo da vode više računa o tome šta bacaju u vode. Neophodan je rast nivoa edukacije i znanja, kao i protoka informacija i prepoznavanja značajnosti životne sredine za sve nas.

Jedna od tema bila je i “Istraživački monitoring procednih i podzemnih voda, kao podloga za sanaciju deponije u Novom Sadu”, a nosilac projekta je Prirodno - matematički fakultet. Prema rečima vandrednog profesora novosadskog PMF-a, Dejana Krčmara smatra se da je gradska deponija, ali i generalno deponije u Srbiji i način odlaganja otpada veoma problematičan.

- Kada pričamo o zaštiti životne sredine i uopšteno o problematici vođenja Grada, sigurno je gradska deponija jedan od tri trenutno najveća problema - kaže profesor - Imamo problem sa neadekvatnim odlaganjem i mestom na kojem se odlaže deponija, ona je već odavno prevazišla svoj kapacitet i izgrađena je davnih godina, kada se nije vodilo računa o svim aspektima zaštite. Delimično je kontrolisano  upravljanje, a ispostavilo se da je i ta kontrola vrlo problematična sa aspekta zaštite svih medijuma životne sredine. Radili smo istraživački monitoring tokom 2018. godine, ispitivali smo kvalitet podzemnih, procednih i površinskih voda iz zemljišta, na mestu gradske deponije. Koristili smo i rezultate prethodnih istraživanja, ne bi li došli do odgovarajućih zaključaka, u smislu koji je to rizik po sve medijume i po životnu sredinu.

Zaključak je, kako kaže da deponija nije adekvatno zaštićena i da postoje veliki problemi u smislu uticaja procednih voda na podzemne i na kvalitet zemljišta.

- Definitivno moramo naći novo mesto za izgradnju nove sanitarne deponije, sa svim aspektima zaštite životne sredine i onda postepeno zatvarati, deo po deo trenutno postojeće, pri čemu se mora voditi računa da se stvore izolacioni slojevi, koji će sprečiti dalje prodiranje zagađenja u podzemnu vodu - kaže Krčmar. - Mi radimo na ispitivanju okolnog zemljišta, koliko je zagađeno i ako se utvrdi da zagađenje postoji, dajemo predloge za remedijaciju, kao i za čišćenje procednih voda koje su problem na datoj lokaciji.

Foto i tekst: Ivana Bakmaz