Delo koje je otišlo dalje od svog naslova

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Miroslav Kopanja,  u ime izdavača, ali i kao jedan od meštana Kaća, nije krio da mu je drago što je posle knjige o koviljskoj „Čardi” i o Begeču, ustanova koju vodi preuzela da potpiše još jedno delo. Svestan toga da na 152 strane svakako nije moglo biti obuhvaćeno sve ono što zaista zaslužuje da se nađe međ koricama, Kopanja je dodao da će svi eventualni propusti biti ispravljeni.   Verujem da će ova knjiga svakako doživeti i dopunjeno i prošireno izdanje, pa otuda pozivam sve dobronamerne Kaćane da dostave primedbe, a mi ćemo se potruditi da propušteno ispravimo     rekao je Kopanja.

Pesnik Pero Zubac dodao je da su mesta poput Futoga i Kaća često neopravdano bila u senci Novog Sada te je zato postojanje ovakve knjige značajno.   Delo koje je pred nama otišlo je dalje od svog naslova jer se u velikoj meri bavi i svojim stanovnicima, svojim Kaćanima. Čuo sam da je lepše živeti u Kaću nego u Novom Sadu pa ako jednoga dana ostarim, sigurno ću se doseliti ovamo rekao je u šali Zubac, što je izazvalo salvu smeha u publici.



Autorka Svetlana Kresoja rekla je da je knjiga nastala takoreći slučajno, najviše zahvaljujući insistiranju Miroslava Kopanje.  "Istraživala sam podatke za Zavod, a što sam sve više dolazila do novih saznanja, građa je postajala obimnija i interesantnija" - kazala je autorka.  "Kada mi je direktor predložio da priredim knjigu, nisam se mnogo dvoumila i na ukazanom poverenju sam zahvalna, a na čitaocima je da daju svoj sud."



Završnu reč na promociji dao je naš kolega, jedan od znamenitih Kaćana, novinar i publicista Đorđe Randelj. Za mene je Kać i inje, i vetar, i kiša, i letnja vrućina. O Kaću bih mogao govoriti satima, ali ovom prilikom izdvojiću jedno. Kao student u Beogradu, sanjario sam o tome da igram „devetku” na „Marakani”, a da mi centriraju Džajić i Aćimović. A kao dečak, u Kaću sam maštao samo o tome da mi loptu dodaje najbolji rukometaš Bora Jović, jer priča o Kaću uvek može da bude i priča o Rukometnom klubu „Jugović”.



S. Savić

Za svakoga po nešto

Istoričar u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture dr Nenad Lajbenšperger napomenuo je da „nije lako pisati monografije o malim mestima, najviše zbog nedostatka adekvatne građe, pa je time delo Svetlane Kresoje značajnije”.   Čitaoci će se u knjizi sresti s istorijskim razvojem mesta, preko opisa njegovog stanovništva, privrede, graditeljskog i kulturnog nasleđa, pa sve do znamenitih ličnosti, sportskih klubova i onoga što Kać predstavlja danas     rekao je Lajbenšperger, uz uverenje da će svaki čitalac imati šta da preporuči svojim prijateljima i poznanicima.