Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Dan sećanja na Branka Radičevića

06.05.2017. 20:48 20:51
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Đurđevdanski uranak u Sremskim Karlovcima, višedecenijska tradicija u okviru koje u osvit zore pobornici tog običaja odlaze na Stražilovo i kod groba Branka Radičevića prisustvuju pomenu koji sveštenik Donje karlovačke crkve Milenko Popović služi velikom pesniku, ove godine je imao posebno svečanu dimenziju.

Po odluci i s blagoslovom episkopa sremskog Vasilija su na uranak išli učenici Bogoslovije “Sveti Arsenije”, profesori te škole, karlovačko sveštenstvo i žitelji Sremskih Karlovaca. U dogovoreno vreme, svi zajedno predvođeni vladikom Vasilijem, koji je jahao na konju, krenuli su iz centra Karlovaca. Na takozvanoj velikoj krivini na Stražilovu, povorku, u kojoj je bilo dosta konjskih zaprega, čiji vlasnici inače ne propuštaju ovaj događaj, uz hleb, so i rakiju, dočekali su tamošnji šumar i njegova supruga, čestitajući praznik svima. Pomen Branku Radičeviću ovog puta  služio je vladika Vasilije.

“U slavu i čast velikog pesnika Branka Radičevića, koji je opevao Karlovce i Stražilovo i ovo mesto na kom je poželeo da bude sahranjen, okupismo se da  mu učinimo pomen, setimo se njegovih dela, pesama i njegove mladosti. Ako bog da, u septembru planiramo u podnožju ovog brda sabor srpske omladine. Namera nam je da ceo dan provedmo tu sa omladinom iz Eparhije sremske i služimo liturgiju, sve u čast Branka Radičevića”,  rekao je vladika Vasilije.

U grupi Karlovčana koji su išli na uranak bio je i šezdesetdvogodišnji Lazar Nović, redovni đurđevdanski ranoranilac. Prvi put je, kako kaže, išao na uranak s vršnjacima kao petnaestogodišnjak. Tada se išlo zapregama, obično su se svi zadržavali u podnožju brda na kom je Branko sahranjen, a ponekog bi poslali da mu na grobu zapali sveću.

“Bilo je perioda u našim Đurđevdanskim urancima, sredinom sedamdesetih godina, kada bi nas policajci u povratku zaustavljali i  legitimisali pod izgovorom da remetimo mir”, seća se Nović. Dosta je bilo zaprega tada  u Karlovcima i svečara, pa  kad se vratimo, idemo da čestitamo slavu, ostanemo do podneva, a ko je pozvan, taj bude i na ručku.

Bezmalo dve decenije, tačnije od 1999. godine na Đurđevdan je kroz Karlovce išla molitvena litija sa čudotvornom ikonom Bogorodice Bezdinske. Po rečima sveštenika Saborne crkve u Sremskim Karlovcima protojereja mr Jovana Milanovića, duhovne okolnosti su se promenile i odlukom vladike Vasilija ubuduće će se ne Đurđevdanski uranak ići kao što je to učinjeno juče, u velikom broju, a izostaće gradska litija.

“S obzirom na to da je Bogorodičina ikona poznata i kao Pećka i praznuje se u petak posle Spasovdana, povodom 290 godina od kako je dospela na tlo Vojvodine,  organizaovaćemo svečanu litiju na Spasovdan u večernjim satima “  kazao je sveštenik Milanović. Tada će biti služen akatist i moleban, a biće održan i kulturno-umetnički program. Time ćemo označiti početak praznovanja jubileja ove ikone.

 

Z. Milosavljević

 

Piše:
Pošaljite komentar