Dan blizanaca prvi put obeležen u Novom Sadu

Manifestacija koja je prvi put organizovana ima za cilj da izrazi zahvalnost blizancima koji su do sada učestvovali u prvoj blizanačkoj studiji koju sprovode nastavnici i saradnici Filozofskog i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Istraživanja u okviru bihejvioralne genetike započeta su 2011. godine i bave se poređenjem jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca u pokušaju da odgovore na savremena i važna pitanja u nauci, koja se tiču udela gena i sredine u intelektualnim sposobnostima, osobinama ličnosti i adaptiranju u određenim situacijama.

Blizancima koji su učestvovali u istraživanjima u okviru projekta „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja” zvanično je uručen sertifikat o zigotnosti, zasnovan na DNK analizama.Koordinatorka projekta i prorektorka za nauku Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Snežana Smederevac naglašava cilj i korisnost celokupnog projekta.

„Tokom istraživanja ispitujemo blizance u naučne svrhe, a potom im dajemo izveštaj o tome kakve su osobe, kakve su im kognitivne sposobnosti i zdravstveni status, pa zato ove aktivnosti imaju obostranu dobit“, kaže ona.

Medicinski fakultet omogućio je molekularno-genetičke analize, a doc. dr Nataša Vučinić objašnjava medicinske faktore važne za istraživanje.

„Najvažnije je analiziranje zigotnosti, a zatim determinacija određenih alelnih formi gena odabranih za karakteristike ponašanja“,  kaže Nataša Vučinić, dodajući da je značaj takvih istraživanja u tome što se tipovi ponašanja mogu povezati sa određenim formama gena i prilikom kombinovanja psiholoških i molekularno-genetičkih testova mogu se utvrditi tačne karakteristike i faktori koji doprinose formiranju ličnosti i na koji način.

Zanimljivi rezultati



Koordinatorka projekta prof. dr Snežana Smederevac kaže da su istraživanja suviše komplikovana da bi se rezultati mogli jednostavno objasniti ili svesti na kratku formu, ali izdvaja nekoliko činjenica.„Na intelektualne sposobnosti u većoj meri utiču geni, a na uspeh u školi su, pored gena, važni i sredinski činioci, odnosno porodica“, tvrdi ona, zaključujući da za uspeh deteta nije dovoljno da ono samo bude pametno, već je bitno u kakvom okruženju odrasta.Istraživanja su pokazala da su različiti faktori koji utiču na način redukovanja stresa kod blizanaca, odnosno da li konzumiraju alkohol i cigarete. Zaključak je da konzumiranje alkohola samo po sebi isključivo zavisi od sredinskih činilaca, ali zloupotreba alkohola zavisi od genskih činilaca.

Bliznakinje Maja i Ana Marković slažu se u mišljenju da su iskustva blizanaca nedovoljno istražena i da zbog budućih roditelja blizanaca treba više upoznati tu sferu života.

„Posebno je i retko deliti genetski materijal sa nekim, ali sa druge strane postoji i ono loše kao što je vezanost između nas dve, pa zbog toga ljudi teško dopiru do nas i teško je naći drugog prijatelja“, zaključuje Maja Marković.

Dan su obeležila i predavanja za roditelje blizanaca i zabavni program za decu, a izvučeni su i dobitnici dve ulaznice za Egzit, koje su mogli da osvoje blizanački parovi koji su učestvovali u istraživanju u periodu od juna 2017. do maja 2018. godine. Više od 530 punoletnih blizanaca doprinelo je toj studiji.

Dan blizanaca omogućio je roditeljima da se upoznaju s ciljem ispitivanja i mogućnošću da prijave svoje blizance u Registar blizanaca, koji je jedinstven u Srbiji i broji više od hiljadu blizanačkih parova. Centar za bihejvioralnu genetiku, čiji je koordinator prof. dr Petar Čolović, počeće ove godine ispitivanja i s maloletnim blizancima.

        M. Rašić