Čvorologija za početnike Muzeju Vojvodine
Jedna u nizu besplatnih radonica makramea, umetnosti vezivanja čvorova, održana je u Muzeju Vojvodine. Prisutne je u najstariju tehniku ručnog rada uveo dizajner i autor knjige „Makrame” Vladimir Radulović iz Čačka, kome je to hobi poslednjih četrdesetak godina.
– Posle penzionisanja odlučio sam da znanje prenesem na druge jer smatram da malo ljudi u našoj zemlji zna šta je makrame – kaže Radulović. – Tehnika je jednostavna budući da se za 90 odsto rada koriste samo dva tipa čvora, čije kombinovanje otvara fantastične mogućnosti.
Makrameom se mogu vezivati bilo kakve niti, od kanapa, preko sintetičkih do jutanih i svilenih vlakana, ili pak otpadne trake od kože odnosno najlona. Prednost tehnike je ne samo u bogatom izboru materijala, koji mogu biti i reciklirani, već i u tome što nam ne treba bilo kakav alat niti prostor za rad, pa se time, što da ne, možemo zanimati i u parku, na plaži, u kancelariji. Širok je i dijapazon stvari koje se mogu načiniti makrameom: nakit, detalj na haljini, kaiševi, privesci, tašne, zidni ukrasi... Ukoliko iz štosa ubacimo još neki materijal, poput perli, drveta, školjki, dobićemo nešto unikatno i dojmljivo, a opet ležerno u poređenju sa nakitom od plemenitih metala, tvrdi naš sagovornik.
– Makrame su u Evropu doneli Mavari, dok su Asirci zapamćeni kao narod koji ga je najviše koristio, ne samo na odeći već i na bradi. Čak su i konjima uplitali rep i grivu – dodaje on. – U staroj Grčkoj, zanimljivo je, nije zabeležen nijedan čvor, iako je čuvena legenda o Gordijevom.
Radionici su mahom prisustvovali učenici sedmog razreda Osnovne škole „Jovan Dučić”, želeći da savladaju umeće s kakvim se ne susreću na časovima likovnog vaspitanja, a sa idejom da u budućnosti obraduju nekog narukvicom prijateljstva ili čoker ogrlicom: slučajnost ili ne, upravo se u njihovom uzrastu naš sagovornik zaljubio u ovaj oblik primenjene umetnosti, i to u centru za rehabilitaciju, gde se obreo nakon povrede ruke. Nešto starija učesnica i kreativka Ivana Živić oduvek je želela da sama napravi čuvara snova.
– Ne znam da heklam, a ovo mi se čini kao dobra alternativa – kaže ona dodajući da u ovom hobiju prepoznaje i svojevrsnu antistres terapiju.
Deo materijala za učesnike obezbedila je kompanija „Galit” iz Zrenjanina.
S. Milačić