Čuvenoj česmi potrebna zamena instalacija, a ne krpljenje
Po nalogu nadležnih iz karlovačke opštine, u utorak je radnik preduzeća „Cakić-inženjering”, koje je 2007. učestvovalo u generalnoj restauraciji česme „Četiri lava”, prepoznatljivog simbola Sremskih Karlovaca i spomenika kulture od izuzetnog značaja, pokušao da otkloni kvar zbog kojeg je voda curila ne samo kroz za to predviđene cevi nego i između mermernih ploča.
Kako je tom prilikom rekao, pretpostavka je da su naslage kamenca na cevima usled smanjenog pritiska vode, što je bio zahtev opštinskih vlasti radi uštede, uzrokovale pomenute probleme i da će se pronaći način da do toga više ne dolazi. Iako je rekao da će za dva dana kvar biti otklonjen, česma je i dalje bez vode, a mermerna ploča skinuta s južne strane česmenog stupca da bi mogao da priđe instalacijama, prekjuče i juče pre podne, bez ikakvog nadzora i zaštite, stajala je u bazenu fontane.
Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa smatra je česmi iz 1799. godine potrebna kompletna zamena instalacija, a ne krpljenje kakvo se sprovodi, i dodaje da ustanova na čijem je čelu nije izdala mere tehnike zaštite za radove jer nisu tražene, iako bi morale biti, pošto je reč o objektu od izuzetnog značaja.
– Objekat je suviše važan da bismo ga svake godine krpili na taj način, i tako se može raditi beskonačno – kaže Vapa. – To je primer kako se sanira posledica, a ne otklanja uzrok. Kod česme treba da se zameni kompletna vodovodna instalacija. Kod nas postoji projekat, ali, ako treba, sačiniće se novi, koji će predvideti demontažu cele česme i izradu novih instalacija.
Vapa podseća na to da je kapitalna resturacija „Četiri lava” obavljena 2007. godine zahvaljujući donatoru prof. dr Miodragu Radulovačkom, i ističe da bi se sad iz Pokrajinskog fonda za obnovu Sremskih Karlovaca mogao odvojiti novac za njih.
– Taj novac nije namenjen samo za obnovu fasada nego i za druge objekte u Karlovcima – kaže Zoran Vapa. – „Četiri lava” su jedan od najznačajnijih, nije velik, ali je veoma složen i mora se uraditi kako struka nalaže.
Za restauraciju i konzervaciju mermernih delova česme pre 13 godina bio je zadužen restaurator Veselin Lađić, a za instalacije i građevinske poslove „Cakić-inženjering”. Tadašnja obnova izvedena je po projektu i pod nadzorom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Restaurator Veselin Lađić za „Dnevnik” kaže da je tada urađeno sve što je projektom predviđeno, i naglašava da je česma „živ organizam”, podložan propadanju.
– Vremenske prilike i neprilike, pogotovo letnje temperature koje premašuju i 40 stepeni Celzijusovih, utiču na kamen od kojeg je sazdana i doprinose njegovom propadanju – kaže Lađić. – Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je to vrlo frekventna česma, koju posećuje veliki broj turista. Koliko god da se zaštiti, degradacija je neminovna. Pitanje je, samo, koliki je rok trajanja zaštitnih mera koje se preduzimaju. Nema neograničene zaštite, ona se mora ponavljati.
Sedam godina od te opsežne obnove, česma je ponovo podvrgnuta konzervatorskim radovima jer se pojavila potreba za tim. Tokom tih radova, slično generalnoj sanaciji, bila je zaštićena od spoljnih uticaja, a naročito kiše. Tada su očišćene sve kamene površine, uklonjeni i svi tragovi nečistoća neorganske prirode, curenja, mrke naslage, grafiti i nalepnice od hartije.
Z. Milosavljević