Čuvar decenijske tradicije starog zanata

u nesvakidašnjem izlogu. U toj radionici vreme kao da je stalo, prepliću se prošlost, sadašnjost i budućnost, rekli bismo – za svakog po nešto. Sem istorije, ovde su izloženi šeširi, i to ne samo kao eksponati, pa ljubitelji tog modnog detalja mogu kupiti kvalitetan i unikatan šešir. Nedavno smo i mi tragom te priče svratili do čuvene radnje da bismo pogledali raznovrsne modele, probali neku beretku ili kačket, videli alat koji se primenjuje u tom zanatu, ali pre svega da bismo popričali s vlasnicom radionice Anom Filipović, koja se tim poslom bavi još od detinjstva.

Građevinar po struci, Ana Filipović je treća generacija šeširyija u porodici, a ljubav prema tom poslu preneli su joj otac i deda.

– Često sam kao mala devojčica bila u radionici kod oca, igrala se šeširima i alatom, gledala šta on radi i tako sam i naučila zanat – navodi Ana. – Nije mi trebalo mnogo vremena da savladam tehniku pravljenja šešira jer, na svu sreću, imala sam dobrog učitelja. Kada sam počela da držim radnju i samostalno ih izrađujem, sve mi je išlo od ruke. Nekada je šešir smatran statusnim simbolom građanstva, ali danas se koristi kao modni detalj. Ranije se nosio da pokrije glavu od kiše, snega ili sunca, zatim je prešao u neizostavni modni aksesoar, a sada služi samo da zaštiti glavu.



Tokom razgovora s Anom, nismo mogli, a da ne primetimo s koliko posvećenosti i ljubavi govori o tom zanatu. Kako kaže, radiće koliko može uz pomoć svog supruga. Ostali članovi porodice neće krenuti njenim putem zato što su rešili da se bave nekim drugim poslovima.

Zanatski posao se ranije više cenio nego danas, i veoma mali broj njih je opstao.



– Nedavno su mi bili ljudi iz Rume koji su želeli da kupe šešir za pokojnika, i pitali su me gde mogu da kupe pristojno odelo, a ja nisam znala gde tačno da ih pošaljem – objašnjava Ana. – Danas se sve izmenilo, krojačke radnje su izmeštene, a umesto njih su došle neke nove.

I baš u toku razgovora u radnji se pojavila vremešna gospođa koja je želela da kupi crnu beretku. Došla je, kako kaže, specijalno u ovu radnju, po preporuci prijateljice, koja u svojoj kolekciji ima čak 18 modela šešira. Kupila je beretku i prezadovoljna izašla iz radnje.



– Stalne mušterije često dolaze kod nas da kupuju, a ne kod Kineza i mislim da je to zbog kvaliteta proizvoda, koji mogu da traju od 10 do 20 godina – kaže Ana Filipović. – Šešire uzimaju ljudi iz grada i okoline, mada su ih kupovali i Australijanci, što me posebno raduje. Ko jednom ovde kupi šešir, uvek će se vraćati.



Na pitanje da li se od tog posla može živeti, ona ističe da može vrlo skromno. Kako kaže, može se preživeti, ali ne i živeti.



J. Radulović

Šerbedžija i Božović nose Anine šešire

Brojne poznate ličnosti su u toj radnji uzimale šešire, između ostalih i glumci Rade Šerbedžija i Petar Božović. Slika Radeta Šerbeyije na kojoj nosi šešir okačena je na zidu u radionici. Osim toga, i upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović je takođe ovde pazario.

Merač obima glave nasledstvo od dede

Po rečima Ane Filipović, postoje dva merača glave u svetu, jedan kod nje, a drugi u Londonu. Merač koji joj je ostavio deda je u jednom trenutku poželeo i Novosadski muzej u svojoj postavci.