Crtice iz istorije: Tekstovi Mike Antića koji liče na život
List „Dnevnik” 13. marta 1964. dobija novu rubriku – „Obično petkom” iz pera Mike Antića, koja će dana kada bi izašla znatno povećavati tiraž prodatih primeraka.
Narednih deset godina pisao je o dubokim temama, ali tako da bude jasno svakom čitaocu.
„’Obično petkom’ bio je moj pokušaj da sa malo tuge i osmeha imitiram Čehova. Ja sam drukčiji temperament, pa to nije ni nalik na njega, mada bih bio ponosan da jeste. Tako je to bilo, u stvari, nalik na mene. Zapis je imao nešto svoje i toga sam se držao. Mislim da sam u novinarstvu stvorio nešto između informacije i književnosti – nekakav hibrid koji je potreban čitaocima, koji smo mi zvali feljtonistika”, piše u knjizi „Miroslav Antić – Obično petkom”, u izdanju novosadskog „Prometeja”. „Novine su, iz dana u dan, pune vesti, informacija, a čoveku je to malo. Voli da pročita tekst koji ne pripada šemi, liči na život. To sam našao. U reportažama ’Obično petkom’ mnogi čitaoci su prepoznali sebe, osećali sa mnom, pisali mi – to je bio njihov život, ali i moj.”
Kako kaže, tadašnji novinari drhtali su nad svakim svojim rukopisom, čak i kada je bila u pitanju obična vest, a na spavanje nisu išli sve dok ne izađu prvi primerci lista. Čitava ta generacija dala je, dodaje, mnogo dobrih žurnalista, koji su to postali bez fakulteta i novinarskih škola. Svaki od njih je u to vreme morao da savlada ceo posao oko tehničkog uređenja lista – morao je da zna da ga prelomi, obavi lektorisanje i korekturu, a bili su srećni kad ih urednik potpiše punim imenom.
Antićevu prvobitnu ljubav prema tom pozivu zamenila je fascinacija, a potom i poštovanje.
„Šlajfna se mora pisati dugo, dugo” govorio je. „Jednom sam za prvomajski ’Dnevnik’ napisao uvodnik. Bio sam ponosan na tu šlajfnu-dve. Pitao sam majku Melaniju, dok je to čitala, kako joj se sviđa. ’Miko, to je divno, ali mnogo lažeš!’, rekla je. Da ne bih izneverio one u koje verujem, od tada više nisam lagao”, priznao je Mika.
S. M-ć