Čistiji vazduh uz novih 8.800 stabala

Zagađen vazduh, naročito u urbanim sredinama, postao je globalni problem, pa ni naš grad ne izostaje.Po rečima članice Gradskog veća za urbanizam i zaštitu životne sredine Mire Radenović, saobraćaj je bio glavni izvor zagađenja vazduha u Novom Sadu, a to je i dalje.

– Nabavka autobusa koji kao pogonsko gorivo koriste gas svakako daje veliki doprinos smanjenju zagađenja vazduha, ali se značajni i jasno vidljivi rezultati mogu očekivati tek s drastičnom promenom ukupnog voznog parka, kako putničkih automobila i teretnih vozila, tako i radnih mašina – rekla je za naš list Mira Radenović. – Imajući u vidu tu činjenicu, Gradsko veće je dalo preporuku svim javnim, javnim komunalnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Grad, da u postupku nabavke motornih vozila i radnih mašina prednost daju onima koja manje zagađuju životnu sredinu. Tu se misli na motorna vozila koja koriste alternativna goriva i s alternativnim pogonom. Tako se, osim doprinosa poboljšanju kvaliteta vazduha, pruža i primer dobre prakse i društveno odgovornog ponašanja privrednim i poslovnim subjektima koji deluju na teritoriji grada, kao i svim građanima.

Po njenim rečima, kvalitet vazduha se prati u skladu s Programom kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Novog Sada koji donosi Gradsko veće, uz pribavljenu saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine. Studija koju je uradio Institut za javno zdravlje Vojvodine predstavlja osnovu za izradu tog programa.

– U skladu s Programom, kvalitet vazduha se prati na uglu Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića, kod mesne zajednice Kać, u Kralja Petra Prvog 2 u Kaću, u JKP „Vodovod i kanalizacija”, PPDV Sunčani kej 41 i u SOS Dečjem selu „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici – kaže Mira Radenović. – Detaljne informacije o mernim mestima i parametrima koji se prate, kao i rezultate praćenja, moguće je videti na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine.

Da bi se poboljšao kvalitet vazduha, prošle godine je, između ostalog, pokrenuta velika akcija „10.000 stabala za Novi Sad”, koja osim povećanja broja stabala drveća, treba da ukaže na njihov značaj, naročito u urbanim sredinama, i da podstakne građane na lični doprinos očuvanju i unapređenju zelenila. U 2019. godini zasađeno je 6.354 stabla drveća, a za 2020. godinu planirano je sađenje još 8.800, što znači da će već u ovoj godini broj od 10.000 biti značajno nadmašen.

– To nikako ne znači prekid aktivnosti na sađenju drveća i unapređenju zelenila, akcija će biti nastavljena i u narednim godinama – poručila je naša sagovornica. – Cilj nam je da grad, osim prestonice kulture i mladih, bude i zelena prestonica. Želimo da skrenemo pažnju na značaj zelenila za život, ali i odnosa svakog od nas prema tom bitnom segmentu životne sredine. Do kraja godine biće urađen geografski informacioni sistem zelenih površina grada Novog Sada, što je najvažniji korak u formiranju katastra zelenila. Izradiće se orto-foto snimci zelenih površina u obuhvatu Generalnog urbanističkog plana grada i građevinskih područja naseljenih mesta.

Korona nije zaustavila eko-projekte

Po rečima Mire Radenović, programi i projekti u oblasti zaštite životne sredine se realizuju bez problema, odnosno uslovljena koronavirusom u proteklom periodu nije uticala na realizaciju tih aktivnosti. Obezbeđeno je redovno praćenje aeropolena, kvaliteta vazduha i površinskih voda, kao i nivoa buke u životnoj sredini. Aktivnosti na očuvanju i unapređenju zelenila na javnim površinama i zaštiti i razvoju zaštićenih prirodnih dobara, za koja je akt o zaštiti donela Skupština grada, kao i na čišćenju i saniranju javnih površina, odvijaju se u skladu s planom.

Sprovedeni su javni konkursi za sufinansiranje programa i projekata, koji doprinose jačanju svesti o potrebi zaštite životne sredine i istraživačkih i razvojnih projekata i programa, na osnovu kojih se radi na zaštiti životne sredine.

Kako kaže, biće definisani tipovi javnih zelenih površina (parkovi, blokovsko zelenilo, drvoredi...).  Za svaku vrstu javnog zelenila utvrdiće se obavezni parametri koji obezbeđuju uvid i praćenje stanja, uz mogućnost izmene i dopune zadatih parametara.

– Sledeći korak je punjenje baze podacima i tek kad svi budu uneti, možemo govoriti o katastru zelenila kao osnovi za upravljanje javnim zelenim površinama na teritoriji grada – kazala je Mira Radenović. – Izrada geografskog informacionog sistema zelenih površina grada je na osnovu sprovedenog postupka javne nabavke, poverena preduzeću „MapSoft” d. o. o. iz Beograda, a Grad je oformio neformalni tim, sa mnom na čelu, koji će pružati stručnu pomoć u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, prevashodno urbanih celina.

I. Bakmaz