Cirkuska umetnost razigrava i mozak i telo

Od prošlog meseca na besplatnim radionicama cirkuskim akrobacijama ih uče predstavnici Centra za razvoj cirkuske umetnosti „Ludifiko” i „Kreativnog pogona”. Cirkuski edukatori tih dvaju udruženja zajednički su osmislila edukativni program „Cirkoneo” i realizovali ga uz podršku Gradske uprave za kulturu i Fondacije „Novi Sad 2021”. Radionice će se realizovati tokom dva semestra, pa će nakon zimskog raspusta početi novi krug cirkuske edukacije. Cilj radionica je taj da deca i mladi savladaju cirkuske akrobacije i bave se fizičkom aktivnošću jer cirkus pokreće i duh i telo, a osim toga predstavlja i svojevrsnu umetnost, koja je na ovim prostorima još uvek pomalo neshvaćena.

„Želja nam je ta da pokrenemo cirkusku školu jer je to nešto što na ovim prostorima još uvek ne postoji. Voleli bismo i to da ga uvedemo u osnovne i srednje škole jer imamo veliki cilj, a to je da osnujemo cirkusku akademiju“, kazao je cirkuski edukator Dragan Jajić Vladisavljev, i dodao da savremeni cirkus treba približiti javnosti da bi se građani oslobodili stereotipa koje o cirkusu imaju.

Učesnici radionica su uglavnom početnici te ranije nisu imali mnogo dodira s akrobcijama, ali su ipak veoma zainteresovani za to da od edukatora nauče sve što mogu.

Una uživa u žongliranju

Trinaestogodišnja Una Kubat nam je rekla da joj se časovi, koje redovno posećuje, veoma dopadaju upravo zbog toga što je atmosfera veoma opuštena i što svaki rekvizit može da proba ukoliko želi.

„To mi je prvi put da imam dodira s akrobacijama i nije mi naporno jer sve može da se nauči, ali je potrebno vreme“, kazala je Una.

“Najviše mi se sviđa žongliranje zbog toga što je zabavno, a i zato što inače volim loptice. Potrebna je koncentracija da bi se ta akrobacija savladala i uvek postoji neki novi trik koji se može naučiti.”

„Atmosfera je veoma pozitivna jer se ne takmičiš s drugima nego sa sobom, a to svima prija“, objašnjava Dragan Jajić Vladisavljev.

“Ništa od disciplina nije lako, a učesnici su shvatili da bez upornosti nema ni uspeha u cirkusu. Ima bezbroj disciplina u kojima se mogu oprobati, a svako od njih pokazuje različita interesovanja.”

S mališanima akrobacije vežbaju i studenti glume, kojima ti časovi pomažu u poslu kojim su odličili da se bave. Jedan od njih je i Miloš Lučić, koji nije od samog početka deo ekipe, ali je na časove došao da nauči nešto novo i korisno za scenu.

„Mi na Akademiji imamo dosta fizičkih predmeta jer je telo glumcu od izuzetnog značaja, a pošto mene inače zanimaju akrobacije u vazduhu, ovo je jedinstvena prilika da se u njima i oprobam“, kazao je Lučić.

Prema rečima Dragana Jajića Vladisavljeva, učesnici najpre imaju priliku da se oprobaju u svim disciplinama te da će se potom opredeliti za samo jednu koju će vežbati i usavršavati. U poslednjem delu ovog semestra će ih posetiti jedan francuski cirkuski umetnik i pedagog, s kojim će, na zajedničkom nastupu 9. decembra u KUD-u „Svetozar Marković“, publici predstaviti sve što su naučili.

Osim što bi voleli da savremeni cirkus zaživi u školama, cirkuski edukatori kažu da bi voleli da u budućnosti zauzmu neki prostor koji će biti samo njihov i prilagođen svim zahtevima akrobacija.

„Voleli bismo da se cirkusom bave svi – i mladi i stari – jer je dokazano da on sprečava i usporava demenciju pošto tokom akrobacija moraju da se koriste obe hemisfere mozga, što je specifično npr. kod žongliranja pa ako je neko dešnjak, leva ruka mora u potpunosti da bude ravnopravna s desnom“, naglasio je naš sagovornik.

V. Bijelić