Četvrti most spas za ljude sa desne obale Dunava

Reč je o poduhvatu od nacionalnog značaja i najvećem razvojnom projektu za Novi Sad. Most će biti dug 887 metara, konstrukcija nešto duža od dva kilometra, a ceo projekat dužine oko 4,5 kilometra. Posle završetka radova biće spojen sa budućim Fruškogorskim koridorom, na čijoj trasi će se naći i najduži tunel u Srbiji kroz Frušku goru od bezmalo 3,5 kilometara, a koji će u mnogome izmeniti tranzit kroz Vojvodinu.

Ekipa “Dnevnika” uputila se na sremsku stranu, gde je u toku izgradnja privremenog mosta, sa kog će se kasnije graditi segmenti budućeg. Stanovnici Sremske Kamenice, Ledinaca i Popovice, s kojima smo razgovarali, s nesrtpljenjem iščekuju trenutak kada će dve obale Dunava spojiti novi most, a koji će izlaziti na raskrsnicu Karađorđeve ulice u Sremskoj Kamenici i puta Novi Sad - Beočin. Naglašavaju da će to biti rešenje za mnoge probleme, i ističu da  građani drugih delova Novog Sada možda nisu svesni muka s kojima se susreću žitelji sremske obale.

Dušan Balaban iz Ledinaca pojasnio je da će izgradnja mosta mnogo uticati na živote stanovnika tog dela grada.

- Najviše muka imamo sa automobilima kojih je sve više - kazao je Balaban. - Mnogo ljudi se u poslednje vreme doseljava, ulice su uske, strme i ima dosta krivina koje nisu predviđene da budu opterećene tolikim brojem putničkih vozila kojih je najviše vikendom. Nadam se da će novi most to sve promeniti, a uostalom, mnogi zaboravljaju da će za žitelje Neština, Suseka, Luga, Banoštora, Čerevića, Brazilije, Rakovca put do grada biti znatno kraći nego do sad.

Ljiljana Hrnjaković, koja je 30 godina stanovnik Sremske Kamenice smatra da je ovaj četvrti most itekako dobrodošao, jer će, pre svega, doneti rasterećenje od saobraćaja glavnom putu, odnosno, Karađorđevoj ulici, gde se stvara najveći čep.

- Onaj ko ne živi s ove strane Dunava nije ni svestan s kakvim problemima se susreću stanovnici Čerevića, Rakovca, Ledinaca, Bocki, Popovice, Kamenice koji su zaposleni u gradu - objašnjava Ljiljana.

- Prinuđeni su da kreću na posao po pola sata ranije kako bi stigli na vreme, a premda drugog mosta nema, svi koriste Most slobode i Bulevar oslobođenja. Novi most će nesumljivo doprineti kvalitetu povezanosti sremske strane s gradom. Tome u prilog ide činjenica da ćemo za svega sedam, osam minuta biti u gradu, što je za nas i dalje neverovatna zamisao...

Meštani uveliko vode diskusije o tome koliko je lokacija predodređena za izgranju mosta dobro rešenje. Neki smatraju da bi bilo bolje ukoliko bi most bio pomereniji ka Veterniku. Naša sagovornica se ipak ne slaže s takvim razmatranjima. Kako kaže, u tom slučaju bi kvalitet povezanosti s gradom bio daleko lošiji, te je mesto predviđeno za izgradnju najbolje moguće.

Prema rečima predsednika Mesne zajednice Sremska Kamenica Donalda Božića početkom godine, meštani su u sali MZ imali priliku da razgovaraju  sa direktorom JP „Urbanizma“Dušanom Miladinovićem koji im je dao odgovore na pitanja u vezi gradnje mosta, dok su građani jednoglasno podržali novi GUP. 

- Saobraćaj je veoma gust ali izgradnjom novog mosta bi se rasteretio kroz centar naselja, što bi nam bilo od posebnog značaja zbog rekonstrukcija koje planiramo, ali ih ne možemo sprovesti jer bi morali obustaviti saobraćaj - objašnjava Božić, dodajući da je Sremska Kamenica na neki način srce Novog Sada, jer povezuje Srem i Bačku. - Nije moguće izbrojati vozila na dnevnom nivou koja prođu. Imamo planove, koje realizujemo uz pomoć gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića koji nam pruža maksimalnu podršku. Neću navoditi koliko toga smo uradili za ovih godinu dana koliko sam na mestu predsednika MZ Sremska Kamenica, ali mogu da kažem da nećemo stati, već smo spremni da svakog građanina saslušamo i izađemo u susret onoliko koliko je to u našoj moći.

Jasna Nikolić prodaje voće i povrće u centru Sremske Kamenice, pa možda ima najbolji uvid u gustinu saobraćaja i kojoj meri gužva i buka utiču na kvalitet života, ali i rada u takvim uslovima.

- Najveća gužva u saobraćaju stvara se od 7 do 8 časova ujutru, kada ljudi uglavnom polaze na posao, deca u školu, a stariji u pazar - kaže Jasna, dodajući da za kratko vreme prođe i do stotinu vozila, a dugačke kolone su čest prizor.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević nedavno je kazao da će izgradnja četvrtog novosadskog mosta, koji neće biti samo arhitektonski biser i moderni simbol Srpske Atine, doprineti redefinisanju načina na koji će Novi Sad i njegovi stanovnici živeti i funkcionisati narednih decenija, pretvarajući sremsku stranu grada u glavnu rezidencijalnu oblast sa izuzetnom perspektivom, dok će bačka strana ostati onaj “stari” Novi Sad, ali i privredno-industrijski ambijent. On je naglasio da četvrti most neće biti teretni, odnosno da kamioni neće tutnjati kroz Bulevar Evrope, već gradski koji treba da rastereti saobraćaj i koji će biti u istom režimu kao i ostali.

Ideja o mostu između Kameničke ade i početka Ribarskog ostrva, naspram Brodogradilišta nije nova. Plan grada, još iz 1951. godine, predviđao je njegov izgradnju, čak pre Mosta slobode, a spominje se i u planovima iz 1963. godine, kada su se javile prve naznake da novosadske ulice polako postaju tesne za automobile, i to kada je grad imao tek nešto više od 200.000 stanovnika. Mađutim, ideja nije ranije realizovana iz prostog razloga što nije bilo Bulevara Evrope i na tom mestu je bila pruga, a nisu postojali ni tehnički uslovi.

Danas je situacija potpuno drugačija. Gradski budžet je stabilan i sve veći, a Novi Sad se proteklih godina munjevito razvija i postaje moderan grad u kom dom pronalaze ljudi ne samo iz drugih krajeva zemlje nego i iz sa drugih konitinenata. Poslednjih godina je posebno atraktivna desna obala Dunava, koja je doživela pravi građevinski bum, postala omiljina među porodicama i onima koji čeznu za mirnim životom, na svega par minuta od gradske verve. Traži se kvadrat više, uprkos paprenoj ceni nekretnina, te  su u izgradnji brojne višespratnice, luksuzne vile, kao i eko- naselja.

Novi Sad još od svog osnivanja nezaustavljivo menja svoj izgled, razvijao se kao i svi veliki evropski gradovi, probijani su bulevari, stambeni blokovi i industrijski kompleksi su građeni. Strateški cilj Srpske Atine i vizija koja je do danas ostala, je izlaz na reku, jer da nije Dunava i mostova, ne bi bilo ni ovakvog Novog Sada.

Silvia Kovač i Dragana Klašnja