Četvoročlana aikido porodica Pejović

Sensei, glava porodice Milan, instruktor je u Centru za osnovno policijsko obrazovanje u Sremskoj Kamenici. Majstor je aikidoa 5. dan i glavni trener u Aikido centru „Aldebaran“ koji je osnovao sa suprugom Biljanom, takođe majstorom ove istonjačke veštine.

- Počeo sam trenirati aikido 1993. godine, kada sam došao da studiram u Novi Sad, a pre toga sam išao na karate. Tokom narednih sedam godina nijedan trening nisam propustio, iako su se održavali pet puta nedeljno. Naravno, ni studije nisam zapostavio – navodi Milan.

Osim kimona aikidoa, Milan duži i službenu policijsku značku, jer je pre radnog angažovanja u policijskoj školi u Sremskoj Kamenici, gde je zaposlen kao instruktor za oblast kriminalistike i za vatreno oružje sa nastavom gađanja, radio i kao kriminalistički inspektor. Nakon napornog i stresnog radnog dana Milan  je uvek trenirao.

- Aikido je efikasna veština  kontrole nepoželjnih negativnih dejstava, bilo fizičke ili psihičke prirode. Sve je energija i sve može da se kontroliše i preusmerava. Aikido bi se mogao prevesti kao put ka skladu, gde „ai” označava sklad, „ki” je najširi japanski naziv za energiju, a „do” označava put. Na treninzima učimo da fokusiramo um na sopstvenu tačku težišta u donjem delu stomaka. Kroz svaku kretnju i tehniku smo fokusirani na tu tačku, što je kao meditacija u pokretu – objašnjava Pejović.

Posle dvadeset godina treniranja u matičnom klubu, Milan je pre tri godine osnovao svoju školu, Aikido centar „Aldebaran” gde drži treninge polaznicima zajedno sa svojom suprugom Biljanom.

- Pored odraslih radimo mnogo i sa najmlađima. Kod dece se razvija pažnja i samopouzdanje, jer shvate koji su im potencijali. To najbolje vidim po svojim sinovima koji su od druge nedelje života u kolicima dolazili na treninge, a i danas kao porodica vežbamo zajedno. Redovni polaznik nam je i devojčica koja ima Daunov sindrom. Njeni roditelji su zadovoljni. Kažu da je posle treninga smirena, lagano govori i bolje se kreće – priča Pejović.

Najmlađi sin često sa bratom i roditeljima demonstrira veštine aikidoa.

– Ovde dolazimo kao porodica, imamo dosta dobrih drugara i učimo da se bavimo lepom veštinom – kaže Andrija.

Stariji brat Vuk navodi da je vežbajući aikido naučio ne samo veštine odbrane, već i kako se ponašati u određenim situacijama.

– Iz aikidoa sam naučio da budem smireniji u određenim situacijama u kojima inače ne bih bio i da izbegavam konflikte – kaže Vuk Pejović.

Vukova i Andrijina majka majka i trener Biljana Pejović navodi da su porodični odnosi ojačani i zahvaljujući zajedničkom treniranju.

– Kroz dogogodišnje bavljenje aikidom razvili smo odnos gde smo i treneri i roditelji. Ono što je važno jeste da pratimo odrastanje svoje dece što je udanašnje vreme jako važna stvar – ističe Biljana.

Dok se u mnogim aikido školama akcenat stavlja samo na vežbe tehnike tela i štapa, Milan veliki značaj pridaje i psihološkim testovima.

- Ljudi se brzo oduševe, jer koriste i um i telo kako bi se odbranili. Takođe, nauče kako da prevaziđu nervozu i sukobe i da se pravilno postave u životu. Da ostanu mirni u glavi. Razvija se demokratsko razmišljanje i prihvatanje činjenice da neki razmišljaju drugačije od vas. Naravno, rade se i tehnike samoodbrane, ali one su posledice dobrog razmišljanja i funkcionalnog kretanja tela i dobrog korišćenja sopstvene energije, tako da osoba od 50 kilograma može da baci dve, ili tri osobe koje su duplo teže od nje, bez ikakvog napora, ako se uskladi energija – priča Milan.

 Aleksandar Savanović