Ceger ekoloških ideja: Biologija i ekologija se najbolje uče u prirodi

Stoga su, po rečima Dušice Milenković iz Pokreta gorana Novog Sada i koordinatorke projekta „Zaštita prirode kroz (ne)formalno obrazovanje”, svakodnevno pozivali Pokret, s pitanjima da li oni imaju neki dobar program koji bi mogli iskoristiti u realizaciji projektne nastave koja im je obaveza.

Tako smo došli na ideju da napravimo seminar – obuku za učitelje i nastavnike, s ciljem da ih podučimo kako da realizuju projektnu nastavu i ponudimo im sadržaj „Ceger ekoloških ideja”, koji je dugo tinjao u našim glavama, priča Dušica Milenković.

Kako dodaje, poznati su po lepim i dobrim radionicama u prirodi, koje oduševljavaju decu i mlade svih uzrasta, ali nikada to nisu sve sklopili u jednu celinu.

Zato smo u „Cegeru ekoloških ideja” uvezali tri staništa: vodu, šumu i livadu, te koncipirali program koji prati nastavne jedinice, oslanjajući se na nastavu za decu od prvog do petog razreda, veli naša sagovornica.

Po njenim rečima, program predstavlja skup radionica koje se rade u prirodi, a nešto je moguće raditi i u učionici. Bitno je istaći da se biologija i ekologija najbolje uče direktno na terenu, kada se pred đake stavlja izazov da na trenutak budu mali naučnici i golim okom prate prirodne procese koji se odvijaju pred njima.  

Svaka od tih celina – voda, šuma i livada – sadrže radionice koje su detaljno opisane, definisane za koji uzrast su namenjene, koji je njihov cilj i šta je sve potrebno od opreme i rekvizita za realizaciju, kaže naša sagovornica.

U izradi edukativnih paketa igara i didaktičkog materijala za „Ceger ekoloških ideja”, kako kaže, učestvovali su njihovi dugogodišnji saradnici, pedagoški radnici s velikim iskustvom u radu s decom.

Nešto od materijala smo kupovali, ukoliko je dostupno na tržištu, dok smo drugo sami pravili. Testirali smo seminar za učitelje i nastavnike iz cele Vojvodine, a oni su ga ocenili kao odličan, koristan i primenjiv u svakodnevnom radu s decom. Stoga smo došli na ideju da, zajedno s Departmanom Prirodno-matematičkog fakulteta za biologiju i ekologiju, tačnije, Katedrom za metodiku nastave, uradimo istraživanje na temu koliko je efikasno korišćenje „Cegera ekoloških ideja” u konkretnom radu s decom u nastavi biologije, navela je Milenkovićeva.

Kako kaže Dušica Milenković, budući plan s „Cegerom ekoloških ideja” je da se njegova upotreba proširi i na druge škole, učitelje i nastavnike, s obzirom na to da je ocenjen kao odličan alat za realizaciju projektne nastave biologije. Do sada su se s njim upoznali učitelji i nastavnici u Vojvodini, a uskoro će biti održan seminar za učitelje i nastavnike iz Novog Sada. Mogućnost da učestvuje imaće po jedan učitelj iz svake škole zbog ograničenosti kapaciteta, ali i zbog ispunjavanja propisanih bezbednosnih mera zbog koronavirusa. Projekat podržavaju Grad Novi Sad i Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

U tu svrhu su, kako kaže, izabrane četiri osnovne škole, dve kontrolne („Svetozar Marković Toza” i „Prva vojvođanska brigada”) i dve eksperimentalne („Petefi Šandor” i „Dušan Radović”). Nastavnici u pomenutim školama su dobili pripremljene planove za svaku nastavnu jedinicu, inicijalni test i na kraju eksperimenta, koji je trajao dva meseca, završni test. Tokom dva meseca su radili nastavne jedinice onako kako su ih profesori s fakulteta kreirali, uz korišćenje radionica iz „Cegera ekoloških ideja”, s istraživačkim metodama na terenu, a nakon toga je urađen završni test, kao i analiza dobijenih rezultata.

Rezultati su pokazali da su deca iz eksperimentalnih škola mnogo bolje uradila završni test, kao i to da je njihovo znanje dugotrajnije u odnosu na one koji su učili na klasičan način, na redovnoj nastavi, rekla je Dušica Milenković.

Po njenim rečima, što se tiče motivacije dece, oni koji su sve vreme imali praktičnu nastavu u prirodi, uz upotrebu radionica iz –Cegera ekoloških ideja”, pokazali su mnogo veću zainteresovanost za učenje.

Ocenili su da je praktično učenje mnogo interesantnije i nije teško, naprotiv, mnogo im je lakše i brže shvataju ono što vide. Stoga se i veliki broj đaka više zainteresovao za biologiju jer su otkrili koliko istraživanje i eksperimentisanje u prirodi daje konkretne odgovore i koliko je lakše savladati prirodne nauke kada su u direktnom kontaktu s prirodom, navela je naša sagovornica.

Po njenim rečima, idealno bi bilo da su se radionice radile baš u prirodi, u šumi, pored reke ili na nekoj livadi, ali, s obzirom na to da živimo u gradu, teško je obezbediti potrebne uslove, tako da su đaci i nastavnici za potrebe projektne nastave koristili školsko dvorište, dok su iz OŠ „Petefi Šandor” odlazili do parka kod Jodne banje, u posetu šumi i jezeru koji se tamo nalaze.

U odnosu na redovnu nastavu drugačije je to što su imali interesantne zadatke koje su kao mladi naučnici-istraživači rešavali, objasnila nam je Dušica Milenković.

Tako su, dodala je, za igru „Lična karta stabla” merili njegov obim uz pomoć metra, procenjivali visinu, gledali strukturu lista, koristili ključeve za determinaciju, te sami pokušavali da odrede o kojoj se vrsti radi, koliko je stara i slično.

Imali su zadatak da uporede kako napreduju biljke iste vrste koje rastu u hladu i na suncu, pratili veličinu lista i cveta i dolazili su sami do zaključaka šta je uslovilo duži koren kod jedne vrste, ili manji list kod druge, zašto je jedan cvet gušći od onog drugog... Takve stvari su deci interesantne jer se stavljaju u ulogu malih istraživača i do nekih pojava u prirodi dolaze sami koristeći alat, uz malu mentorsku pomoć nastavnika i učitelja, poručila je naša sagovornica.

I. Bakmaz