Branko Radičević je večno mlad, sa Stražilova sija

Program u čast najpoznatijeg karlovačkog đaka Aleksija Branka Radičevića trajaće do 19. septembra, a započet je besedom pesnika Bratislava Milanovića, kojem je dodeljena statueta Branka Radičevića, dok je „Velika povelja Brankovog kola“ uručena slavnoj glumici Miri Banjac.

- Sastali smo se da bismo, nakon dve godine pandemijske iracionalnosti, zacelili svoje duše duhovnom lepotom koja će ovde danas biti ponuđena - poručio je predsednik „Brankovog kola” Nenad Grujičić. - Mi smo, zapravo, građevina zasnovana na poeziji, kao najvišem principu kniževne pismenosti, potom dramskoj muzičkoj umetnosti, duhovnosti uopšte, čak i filozofskim simpozijumima koje ćemo organizovati i ove godine. Nalazimo se u privilegovanom ambijentu sa ličnostima koje će danas ovde učestvovati, koje predstavljaju vrh naše kulture. Njima će se pridružiti i mladi, jer bez mladih pesnika i umetnika Branko Radičević bi ostario. On je večno mlad pesnik, sa Stražilova sija, u Sremskim Karlovcima se školovao...

Veliku povelju - prestižno priznanje za životno delo „Brankovo kolo” dodeljuje umetnicima za nadahnuti doprinos lepoti poezije, stvaralačku radost, ljubav prema pesnicima i ljudima na tragu božanskog dara Branka Radičevića. Žiri, koji su činili Nenad Grujičić, Vesna Čipčić i Milan Pletel, je na svojoj završnoj sednici, 27. juna, doneo jednoglasnu odluku o tome da ove godine „Velika povelja Brankovog kola” odlazi u ruke Mire Banjac.

- Dobiti ovo priznanje jeste deo ovog prosvećenog doma, to je uzbuđenje, ne od danas, ni od juče, nego od veoma davno - otkrila je Mira Banjac. - Primiti ovu nagradu znači biti među vama, znači da smo se prepoznali i prepoznajemo se, to je naša neuništiva hemija. Sremski Karlovci za mene nisu samo gradić u kojem se jede dobro grožđe i pije dobro vino. Dalek je put od mog Erdevika do Karlovaca, ali blizu. Dolazila sam tu sa svojim ujakom i tražila sam da odemo na Stražilovo. Ne znam zašto, ali već tada znala sam da je to nešto izuzetno vezano za moj život. I bilo je. Put do ovog grada je jedna od riznica velike duhovnosti, ja sam ovde na neki način počela svoje prosvešćenje, svoje pesništvo. To je grad pesništva, tu je najskuplja reč, tu se recitovalo samo sa strašću, koju ja, nažalost, više nemam. Meni se čini da mi je ovu nagradu dao Branko, koji stoji tamo sam, ali ne i usamljen, lep, izbolovan i vekovni, jedan stub naše svetlosti, gde je njegova ispružena ruka sa čašom dobrog vina podignuta za spas i za nas.

B. Pavković

Foto: S. Šušnjević

Mladost i lepota slavljeni pesmom

Primajući statuetu Branka Radičevića, pesnik Bratislav Milanović prisetio se dana kada je na istom mestu, u Karlovačkoj gimnaziji pre 46 godina za svoj prvenac dobio nagradu sa Brankovim imenom.

- Kuda god sam se pomerio od tada, Branko je bio tu i stajao nada mnom zaštitnički - rekao je Milanović. - A šta je i ko bio Branko? Bio je dar srpskom narodu, kakav se dobija samo jednom u čitavoj epohi. Od objave njegovih pesama u „Istoriji srpske poezije” vreme počinje drugačije da se računa - to je poezija pre Branka, i posle. Prave promene doneo je on, sa njim je došlo sve što mladost prati - bio je oličenje snage i vedrine, razuzdanosti, izazovnog erotizma. Na njegovim stihovima se u srpsku poeziju uselila uzbudljiva veselost života. Ni pre, ni posle Branka nema pesnika koji je život slavio sa toliko usklika, poziva na igru, u prirodu, u središte arkadijskih slika u kojima će mladost i lepota biti slavljeni pesmom.