„BIZNIS NA ŠTIKLAMA”: Važna podrška i motivacija preduzetnicama

Ovogodišnja konferencija je održana u sklopu projekta „Vumen biznis HUB” koji se sufinansira iz Intereg IPA programa prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije. Ta saradnja je jedan od razloga zašto je učešće na ovogodišnjoj konferenciji „Biznis na štiklama” bilo besplatno.

Predsednica Kluba „Biznis na štiklama” Sofija Bajić je za „Dnevnik” navela da je ta konferencija postala veoma bitna, kako u našoj državi, tako i u regionu, gde imaju, kako otkriva, brojne saradnice. Ona je i ove godine odabranim damama podelila nagrade „Najštikla 2020”. – Kada se žene okupe na ovaj način, one usvajaju nova znanja kroz razne naše edukacije i predavanja, uče kako da postanu preduzetnice, kako da budu finansijski nezavisne, a one koje to već jesu, uče kako da unaprede svoje poslovanje – istakla je Sofija Bajić, i dodala da je moto ovogodišnje konferencije „Odvaži se, osnaži se”. – Poslednjih godina se desilo da su žene postale svesne toga da treba da budu finansijske nezavisne jer jedino tako mogu da budu srećne, shvatile su da ne treba da zavise od bilo koga. U poslednje četiri godine, koliko se održava naša konferencija, veliki broj žena se odlučio na korak da postanu preduzetnice, samo ja ih znam oko 50.

Četvrtu konferenciju „Biznis na štiklama” otvorio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, koji je naglasio da su žene bitne, kao stub porodice, ali i kao stub društva.

– Položaj žena u biznisu je nešto na čemu još dosta treba da radimo, on je na nivou koji nije bio zadovoljavajući pre vanrednog stanja i svakako će takav biti i posle korone, a treba pričati o tome kako se položaj žena u biznisu može poboljšati – istakao je Đorđević. – Kada je u pitanju broj onih koji su registrovani u APR-u, on je mnogo nepovoljniji za žene u odnosu na muškarce, ali to je posledica nekih ranijih vremena i nedostatka medijske pažnje. Dosta se priča o ženama u biznisu samo kada je u pitanju nasilje u porodici, kada se kaže da je potrebno ekonomski osnažiti žene da bi one, kao žrtve nasilje, izašle iz toga. To jeste problem društva, ali nije poenta gajiti i osnaživati samo žene koje su pretpele nasilje nego treba pričati više i o svim drugim ženama da bi dobile šansu u našem društvu.

O nasilju u porodici govorila je i Danijela Maletić iz Inicijative za socijalno preduzetništvo, koja je istakla značaj zakona o socijalnom preduzetništvu, koji još nije usvojen. Ministar Zoran Đorđević je na to dodao da je taj zakon već završen i da treba da uđe u skupštinsku proceduru, te pozvao žene da pogledaju kako je osmišljen. Danijela Maletić je naglasila da je pomenuti zakon usmeren na sve socijalno ugrožene kategorije u društvu.

– Svaka žena koja je pogođena nasiljem u porodici se pet do sedam puta vraća nasilniku iz jednog prostog razloga: nema mogućnost da sebi obezbedi egzistenciju – naglasila je Danijela Maletić. – Zakon o socijalnom preduzetništvu kroz neprofitna preduzeća može pomoći ženama da obezbede sredstva za život. U grupu socijalno ugroženih spadaju i samohrani roditelji, Romi, osobe s invaliditetom i mnogi drugi.

Poslednji deo konferencije obeležila je panel-diskusija na temu izazova poslovanja za vreme i posle pandemije, na kojoj je jedna od govornica iz Novog Sada bila preduzetnica i vlasnica firme „Best Brand Frendli” Marija Radojčić. Ona je za naš list navela da su takvi skupovi neophodni ženama da bi se međusobno podržale, motivisale, podstakle na dalji i bolji rad, ali i čule korisna iskustva drugih.

– Naravno da nije uvek sve svima sjajno, svi imamo krizne momente i treba shvatiti da je to neophodno proći u biznisu da bi se prevazišle sve barijere da bi se stiglo do definisanog cilja – zaključila je Marija Radojčić. – Važno je takođe znati da nije lako biti preduzetnik, preduzetnik ne treba da bude svako, treba to da se izabere zato što se to nešto želi i voli, ali isto tako, svako ko se na to odluči, treba da bude spreman na žrtvovanje mnogo toga.

K. Ivković Ivandekić

Foto: S. Šušnjević