Bivši učenici OŠ Žarko Zrenjanin slavili 55 godina od male mature
Bivši učenici OŠ „Žarko Zrenjanin”, koja je svojevremeno bila smeštena u zgradi današnje Gimnazije „Isidora Sekulić”, okupili su se kako bi proslavili 55 godina od male mature, kada su iz najbezbrižnijeg životnog doba krenuli putem sazrevanja.
Nekadašnji đaci generacije 1959/1960 koji se gotovo svake subote okupljaju u kafiću „The end„ i prisećaju se minulih uspomena, u petak su, nakon više od 20 godina, upriličili proslavu u restoranu „Dunav” kod Doma vojske kako bi zvanično proslavili ovaj jubilej.
- Subotom se okupljamo u kafiću, što uvek pokreće naša drugarica Mira Seleši, devojačko Negru - otkriva nam Aleksandra Bibić. - Nekada nas bude petoro, nekada dvadesetak, a bude i subota kada se prosto ne pojavi niko. Vedar duh i humor su ono što nas spaja. Ne govorimo o bolestima, problemima i politici. Uvek nalazimo razlog za slavlje, a kada ga nema, mi ga izmislimo.
Prema rečima Aleksandre Bibić, poslednji motiv okupljanja bila je izmišnjena prodaja njene krave. Društvo je oberučke prihvatilo ovaj duhoviti povod, a kak nam sagovornica kroz smeh otkriva, neki su je zbog prodaje i kritikovali, jer je mleko, usled aktuelne nestašice, na ceni više nego ikada.
Prošlo je više od 20 godina kako se ova generacija nije zvanično i u punom sastavu okupila, pa se nekima bilo potrebno i više vremena da se prepoznaju, upoznaju i započnu razgovore o uspomenama.Tu su svakako sećanja na prve simpatije, osobine po kojima su se pojedinci isticali, ali i sećanja na stroge nastavnike i teško savladive predmete.
Tako glavnu organizatorku današnje proslave Milu Zeljković, devojačko Vlalukin, pamte kao najduhovitiju, ali i kao veoma muzički nadarenu. Ljiljane Pavlov se sećaju kao izuzetno lepe, ali i ekstravagantno obučene. Većina prisutnih složila se da je Veselin Baračkov, nekadašnji razredni starešina i nastavnik geografije, bio najstroži među predavačima. Umeo je, kako kažu, i da podvikne, ali i da ih povuče za uho. U lepom sećanju ostala im je i učiteljica Emilija Nikšić, a najdraža, prema rečima organizatorke Zeljković, bila je nastavnica muzičkog Ljuba Čerevicki, zbog koje su mnogi zavoleli horsko pevanje...
Putevi ovih nekadašnjih đaka često su se ukrštali i razilazili. Većina je uspešno nastavila svoje školovanje i domogla se fakultetskih diploma, a svi su, kako organizatorka kaže, voleli svoje poslove i profesije. Među njima ima i pravnika, i lekara i muzičara, pa je među njima i Živojin Matić, nekadašnji klavijaturista benda „Slatki greh”. On je jedini u generaciji poznat široj javnosti.
D. Klašnja