BIRAMO NAJLEPŠU BAŠTU: Oplemenjeno dvorište poslovnog prostora relaksacija za dušu

Naša sagovornica kaže da se sama prijavila na konkrus u kome se bira najlepša bašta, a da cveće voli od malena, te da je tu ljubav prenela i na svoju decu, supruga...

- Pre četiri godine smo na ovom prostoru, gde se sada nalazimo. Preuredila sam dvorište po svom ukusu. U svakom cvetu vidim dušu i smatram da se tako treba ophoditi prema svim biljkama, životinjama, kao i prema ljudima – kaže Sandra. 

Pored puzavica, svoje mesto u ovom malom raju pronašao je crveni berberis, odnosno crvenolisni himalajski bor koji je, kaže Sandra, veoma nežan sa svojim iglicama. Obraduje mu se svaki put kada ga vidi i zato, kaže, tako raste i napreduje.

- Imam ruže, a otac mi je poklonio crvenolisni javor koji obožavam. Tu je kleka koju sređujem, sečem, imam puzavicu kojoj ne znam ime, a koja je uspomena od moje pokojne mame. Ta biljka je poput onog drveta što je pod zaštitom države. Niko ne sme da priđe, niko ne sme da stane, da otkine ni listak, to je prosto tako. Oleander sam dobila od kumova, a jedan sam donela s mora. Ima rozi, boje kajsije i vanile. Kada sam lomila pelcer na moru, morala sam da idem na šivenje ruke, pošto sam se povredila. Međutim, taj na koji sam se posekla nije uspeo, odnosno nisam ga donela jer je ostao na krovu kola – pojašnjava Sandra.

Poseduje i veliku bananu, već dve godine. Uspeva u saksiji, a tokom hladnih dana je u zatvorenom prostoru. Banana traži dosta sunca i puno vode. Muškatle su se ušuškale na belom biciklu u dvorištu. Dihondra, ukrasni krompir koji se smestio između muškatli, deo je ovog cvetnog raja. Ukrasni krompir ne cveta, izuzetno je dekorativan, lišće je različitih dimenzija, a svetlozelene boje.

Iako je na malom parčetu zemlje, po, kako kaže, njenom ukusu nastala bašta, ona je i terapija za dušu.

- Izađem da napunim baterije i kada se iznerviram na poslu tu je cveće da me opusti. Imam neki list, koji treba da se čupne, izraste neki novi cvet i slično. Kada mi neko od poslovnih prijatelja dođe, on vidi baštu, koja je zapravo oličenje mene, jer sam celu sebe dala u to, dosta ljubavi poklanjala, kada god imam vremena. Mimo papira, mimo mog posla, pošto sam administrativni radnik, izađem u bašticu i sređujem i na taj način punim baterije - kaže Sandra.

U proseku joj treba do sat vremena da zalije cveće koje se tu nalazi, ali kaže joj to, pre svega, predstavlja zadovoljstvo. Ne voli da joj je biljka u prašini. Iako nije nimalo jeftino zadovoljstvo, cveće ipak vraća ljubav koju dobija, tako da ovo šarenilo ipak nema cenu.  - Kako svaku biljku posmatram kao živo stvorenje, tako se trudim da od svega napravim pelcer, ako ne uspem, bar sam pokušala da je spasem - kaže ona.

Cveće koje ne može da prezimi napolju, unosi na sigurno kako bi i sledeće godine plenilo dvorište poslovnog prostora.

S. Aničić Ilić