BIRAMO NAJLEPŠU BAŠTU: Oaza za unuke u Rumenki
Nekada nered i šupu, sedamdesetdvogodišnja Đurđinka Veselinov iz Rumenke, zajedno sa svojom porodicom, pretvorila je u pravi raj, baštu koja je idealna za igru njenih unuka, a koja je prijavljena kao kandidat za najlepšu baštu Novog Sada u akciji našeg lista, „Novosadske televizije” i kompanije “Color media communications”. Kako Đurđinka priča, ona je pre oko petnaest godina bila i član udruženja koje se bavilo cvećem, te je njena ljubav prema biljkama krunisana i sa nekoliko diploma.
– Moj suprug Jovan sadi muškatle, on meša zemlju sa malo peska, pa baš lepo narastu, a u proleće imamo i zumbule i lale – govori Đurđinka Veselinov. – Imamo dosta cveća o kojem cela porodica brine, a svi pođednako volimo prirodu, nema šta da se ne voli u cveću.
U vrtu porodice Veselinov nalazi se mnoštvo puzajućih slovenačkih muškatli, karanfila, noćnih frajli i tuja, a najveći ukras je veliki zeleni travnjak, koji svakodnevno zalivaju i održavaju, a koji je zamenio staru šupu.
– Na terasi imamo lepu vinovu lozu, a divno cveće nam, takođe, ukrašava i letnjikovac – priča naša sagovornica. – Suprug i ja smo još uvek zdravi i dosta toga postižemo, a tu je i sin koji nam u svemu pomaže, jer zaista treba dosta snage i vremena posvetiti dvorištu, ipak je to velika obaveza.
Iako oduzima dosta vremena, Đurđinka naglašava da njenoj porodici sav taj rad predstavlja uživanje, kao i da njen suprug u letnjikovcu sadi i bosiljak, jer je čuo da on štiti od komaraca.
– Bosiljak kasnije koristimo kao začin, a u bašti imamo i običan i čeri parađz, krastavce i krompir sa kojeg rukama kupimo zlatice kada ga napadnu – objašnjava Đurđinka Veselinov. – Sve to činimo za unučiće, kako bi imali zdrave obroke koji nisu prskani.
Đurđinka uživa da gleda unučiće kako se igraju i trče po dvorištu, gde ima mnogo igračaka i zanimacija za decu, a prolaznici je stalno pitaju da li mogu da slikaju njeno dvorište, te kako kaže, naročito im se dopada terasa koja je puna cveća. Ona često dobija i pitanja o odlasku u banju, ali na njih uvek odgovara isto – da banju ima kod kuće.
– Desi se da me komšije pitaju šta radim cveću, čime ga zalivam kada tako lepo naraste – objašnjava naša sagovornica. – Mala tajna je da sve treba znati zaliti, pa sezonsko cveće koje raste napolju traži dosta vode, a sve grančice i cvetovi koji se osuše moraju se počupati, kako bi biljka bolje rasla.
Zalivanje, čupkanje i briga oko cveća oduzima nekoliko časova dnevno porodici Veselinov, a održavanje trave na sebe je preuzeo Đurđinkin sin Goran, koji svakih nekoliko dana odvoji vreme posle posla i kosi travu do uveče, nakon čega šiša ivice travnjaka makazama za travu.
– Dok sam radila, na putu do posla sam uvek prvo kupovala “Dnevnik”, a sada kada sam u penziji, u 6 ujutru odlazim na trafiku, kupim novine i sednem sa dedom u šareni letnjikovac, pa uz prvu jutarnju kafu nas dvoje sve polako pročitamo – govori Đurđinka Veselinov.
D. Andulajević
