Biramo najlepšu baštu: Mediteran Eve Rašiovan i Saše Vujačića
Eva Rašiovan i Saša Vujačić žive u stanu, a život u prizemlju stambene zgrade na Novom naselju, kreativne ideje i želja za morskim ambijentom učinili su da od ovog proleća iza zgrade u produžetku njihovog stana nikne pravo cvetno mediteransko mini-dvorište.
Tako prostor od dvanaestak kvadratnih metara krase dve lepezaste palme, banana, muškatle, jorgovani, ruže, hrizanteme, mali borovi, dve vrste begonije i sa obe strane po jedna saksija sa petunijama.
Zemlja je u celosti posuta malčom, a delovi ukrašeni belim kamenom. Mali uređen deo sa cvetićima čak se našao i sa druge strane betonske staze.
A na sve to, drvena ograda, mostić i bunar dali su toplinu šarenoj oazi.
- Hteli smo da nam bašta izgleda kao na moru, pa smo je tako i napravili – raspoloženo potvrđuje Eva Rašiovan. – Svake godine putujemo u Egipat, palme su nam predivne, pa kad već sve to toliko volimo, odlučili smo da tu atmosferu bar malo i ovde dočaramo. Često kažem da nam treba još samo bazen. Palme nas podsećaju na Hurgadu, gde volimo da odemo, a te njihove predivne bašte sve su napravljene kao ovaj naš kutak.
Oboje vole cveće i uvek su ga gajili, pa su se, kako Eva kaže, i u tome „našli“.
- Od cveća najviše volim ruže, one su mi nekako ženski cvet – otkriva Eva. – Uzeli smo ružu stablašicu, pa gore ima prelep žbun cvetića. Saša je veliki ljubitelj cveća, ali nije nikad izdvojio neko posebno omiljeno. Često vreme provodi u baštici, po dva-tri sata sve to sređuje i uvek dobije neku novu ideju šta bismo još mogli da dodamo ili napravimo. Recimo, na ovoj strani pored hrizantema želi da posadimo još palmi naredne godine.
U tom ambijentu iskreno uživa svako ko prođe. Ideju o uređenju bašte podržale su i komšije, koje su sad već inspirisali da i oni učine slično u drugim delovima oko zgrade.
- Baštica nas odvede u sasvim drugu dimenziju, a sada smo počeli da uređujemo i prostor ispred – navodi Eva Rašiovan. - Mnogi dolaze da se fotografišu, jer palme su svima atrakcija, nisu karakteristične za naše krajeve. Dok smo uređivali baštu, komšije su dolazile, mnogi su mi donosili poklone i zahvaljivali zbog toga što im pružamo mogućnost da uživaju u nečemu tako lepom što do sada nisu videli. Pojedini ljudi čak su mi rekli da im je prolazak ovuda duži put do kuće, ali naprosto moraju svaki put da prođu da bi se divili toj lepoti.
B. Pavković
