Berba grožđa u vinogradu Bojana Baše mešavina tradicionalnog i modernog

Na prvoj ovogodišnjoj berbi u njegovom vinogradu u Mateju poslednje nedelje avgusta, kada je ubiran sivi pino, po principu mobe, koja je bila dominantni model rada nekada, okupilo se šezdesetak ljudi, najviše do sada. Berači su Bašini prijatelji iz različitih mesta – Karlovaca, Beograda, Novog Sada, Subotice, Sombora, Zrenjanina... i pri tom, predstavnici najrazličitijih profesija. Među njima, drugu godinu zaredom, ali ne u vinogradu, nego za kuhinjskim stolom, bio je i Belgijanac koji živi u Stokholmu, profesionalni kuvar Nik Mul, koji je bio zadužen da taj čin i u gastronomskom smislu bude vrhunski događaj, kako svi inače doživljavaju berbu kod Bojana Baše i njegove supruge Jelene.

– Vinograd je za mene ujedno i mesto okupljanja i porodice i prijatelja, a berba s jedne strane u ovakvom broju berača, proistekla je iz praktičnih razloga – kaže Bojan Baša, nekadašnji košarkaš „Vojvodine”, a sadašnji finansijski stručnjak i proizvođač takozvanih prirodnih vina. – Još uvek nemam podrum za preradu grožđa u Karlovcima, pa koristim za to kapacitete Oskara Maurera iz Hajdukova, što znači da berbu i transport grožđa ne mogu da obavljam u više navrata, nego ođednom, i to u što kraćem vremenu od trenutka ubiranja do početka prerade. Za to je potreban veliki broj ljudi, kojih imam među svojim prijateljima. U Karlovcima imam  desetak prijatelja koji kao profesionalni berači dolaze i pomažu, ali ove godine je učestvovao rekordan broj. Bilo je čak ljudi koje smo morali odbiti i zamoliti da dođu u druge berbe, pošto nas ove sezone čekaju još tri.

Bojan kaže da je prošlogodišnja berba bila prva prava moba, na kojoj se okupilo 45 ljudi, ali da ju je ovogodišnja nadmašila po broju berača i brzini obavljenog posla. Većina berača bila je između 5.30 i 6 sati u redovima i prionula na posao, tako da je do 10.30 u gajbicama bilo oko pet tona pinoa. A i, dodaje, ovog puta su svi veoma ozbiljno shvatili to što rade i bili veštiji u baratanju makazama.

Berba u Bojanovom poimanju, osim posla, podrazumeva i druženje, pa tako s beračima dolaze i njihova deca i kućni ljubimci i u prijatnoj atmosferi na poziciji odakle se pruža divan pogled na druge vinograde i zasade, šumarke, kao i na Dunav, posle branja provode ostatak dana.

Vlasnica marketinške agencije Bojana Stanković iz Beograda kaže da je prošle godine prvi put učestvovala u berbi i da je pamti kao neverovatno zanimljiv događaj.

– Ne samo što smo naučili nešto novo nego smo se i dobro zabavili – kaže Bojana Stanković. – Brojali smo dane do sledeće. Ljubitelj vina jesam, ali ne i toliki poznavalac kao moj suprug, a naročito mi se sviđa Bašino oranž vino. Naporno je brati, posebno kada je topao dan kao što je sad bio slučaj. Ali, bez obzira na to, rado iščekujemo narednu berbu, za koju sedmicu, i obavezno dolazimo.

Grafička dizajnerka Bograđanka Ivana Milanović priznaje da je do sada samo slušala o ovom događaju pa je poželela i da ga doživi. – Hteli smo da osetimo tu zabavu o kojoj se naveliko priča i došli smo, čak ni deci nije bio problem da ustanu u 5 sati – priča Ivana Milanović. – Nije nešto bilo ni naporno, niti je dugo trajalo. Sigurna sam da ćemo ponovo doći!

Karlovčanin Vojin Atanacković, zahvaljujući istim afinitetima s vlasnikom vinograda, kome je opredeljenje proizvodnja vina u kojima ima malo tehnologije, a više spontanosti i prirodnosti, ranije je stupio u kontakt i u više navrata dolazio u Matej, pa tako i lane na berbu. Za Bojana kaže da je jedan od retkih koji berbu organizuje na taj način, s elementima tradiconalnog, i u kojoj su prijatelji glavna radna snaga.

Potreba da se bavi vinogradarstvom, kaže Bojan Baša, proizašla je iz velikog stresa na poslu, ali kada je 2010. kupio mali plac s vikendicom u Mateju, mislio da će mu to biti samo hobi i beg od gradske vreve. Međutim, nije odoleo prevelikim izazovima koje Karlovci u vinogradarskom smislu poseduju. U međuvremenu je kupovao okolne parcele i od početnih 56 ari sada ima šest hektara. Tri su pod vinogradima, dogodine će na još hektar i po zasaditi lozu, a onda sledi i gradnja podruma.

– Posao me je iz Novog Sada, u kojem sam odrastao, pre dvadeset godina odveo u Beograd – kaže Baša. – Razmišljajući o kupovini zelene oaze, logično je bilo potražiti je u Karlovcima, između Beograda i Novog Sada. Lepo se osećam u njima, ali Matej je moje mesto, tu sam pustio korenje.

Zorica Milosavljević