Asocijacija „Kulturanova”: Bez predrasuda prema migrantima

Projekat se bavi životnim pričama migranata i temom migracija na evropskom tlu, odnosno time šta su migracije donele i šta je moguće učiniti i pomoći, a ne širiti predrasude i osuđivati.

- Želimo da učinimo sve kako bi negativan odnos prema migrantima i migracijama bio suzbijen ili bar smanjen i da se razume da su oni, takođe, ljudi – objašnjava marketing-menadžerka Asocijacije „Kulturanova“ Jelena Božić. - Većina ih je, zapravo, bila prisiljena na migraciju, nije to bio lični izbor, već postoje određeni uzroci, poput rata, ekonomske situacije i sličnih okolnosti. Mnogi od njih rastavljeni su od porodice, dece i supružnika, to su zaista teške priče. Poenta naše priče jeste da se prestane s generalizacijom. Možda neko od migranata jeste nešto loše učinio i nekoga povredio, ali to nisu svi.

Postoji i veb-sajt „Port of Dreamers“, na kojem se mogu naći različite vesti i priče u vezi sa projektom, ali i podaci o stanju kad je reč o migracijama u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Tu su i lične priče i doživljaji migranata, sve što ih je pratilo tokom putovanja i stanovanja u različitim zemljama, kao i ljudi koji su s njima radili ili na bilo koji način bili u kontaktu. Asocijacija „Kulturanova“ poziva sve koji imaju takva iskustva ili su i sami migranti da, ukoliko žele, pošalju svoje priče, a to mogu da učine putem imejl-adrese jelena­kulturanova.org ili sajta i njegovog posebnog odeljka „Ubaci svoju priču“ (Submit Your Story). Priče mogu da budu bez potpisa, potpuno anonimne.

- Na taj način mnogi će biti ohrabreni da progovore o tome – ističe Jelena Božić. - Čak i kad neko pročita nečiju priču, ne mora da napiše svoju, ukoliko nije spreman, ali ljudima mnogo znači svest o tome da nisu sami. Cilj svega je da smanjimo predrasude da su migranti loše osobe, kriminalci i oni od kojih treba bežati na ulici. Naše iskustvo je pokazalo da su to ljudi kojima je Srbija, pre svega, tranzitna zemlja, nisu tu došli da nekoga povrede, nego imaju osećanja i potrebe za boljim životom kao i svako od nas. Lično mi je bilo strašno kad sam shvatila da pojedini, koji su već neko vreme boravili u Prihvatnom centru u Šidu, i dalje imaju zadršku da uđu u prodavnicu. Istina je da neko generalno mišljenje sveta ne možemo da promenimo, ali smatram da svako od nas može nešto da uradi da se ti ljudi osete prihvaćeno. Na kraju krajeva, dovoljno je poštovati ljudska prava.

Još jedan važan segment projekta jeste analiza sadržaja o migrantima u medijima. Jelena Božić potvrđuje da su rezultati tih analiza, nažalost, poražavajući. S jedne strane, tema migranata se ne spominje, a s druge su u 90 odsto slučajeva predstavljeni u negativnom kontekstu. Veliki je problem, takođe, sa društvenim mrežama na kojima postoje grupe s hiljadama članova koje podržavaju nasilje nad migrantima, bez pružanja mogućnosti da se čuje duga strana.

- Uprkos svemu, smatram da smo uspeli da napravimo male pomake, jer svako ko pročita vest ili objavljenu priču, pogleda predstavu, možda će steći drugačiji utisak. Ako je bar 10 osoba posetilo sajt i, bez obzira na mišljenje, zapitalo se da li je tim ljudima lako i postoji li možda druga strana, smatram da je to veliki uspeh – poručuje Jelena Božić.

- Trudimo se da sve radimo kroz kulturu i umetnost, kao i druge oblike, poput razgovora o položaju migranata, intervjua, mapiranja mesta, odnosno prihvatilišta – navodi Jelena Božić. – Konkretan produkt rada Asocijacije „Kulturanova“, u koprodukciji sa Novosadskim pozorištem, jeste predstava „Pod istim krovom“, čija je premijera bila u februaru. Rađena je po motivima istoimenog romana i istinite priče migranta iz Sirije.

B. Pavković