ARHIV SANU VIŠE NE DELUJE U SREMSKIM KARLOVCIMA Prošlost varoši seli se u Novi Sad

Prošle sedmice potpisan je protokol kojim se predviđa da ta arhivska kuća preuzime građu, čime se zatvara jedno, a otvara drugo poglavlje kada je reč o čuvanju „prošlosti“ Sremskih Karlovaca budući da je ona donedavno bila pod okriljem Arhiva SANU u zgradi Karlovačke bogoslovije zajedno sa onom koja pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. 

Kako je nakon isteka ugovora kojim je SPC poverila na staranje više od 320 dužnih metara arhivske građe na prvom mestu Karlovačke mitropolije, ali i obnovljene Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve posle 1918. godine Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, crkva odlučila da se sama brine o svom nasleđu, trebalo je pronaći odgovarajuću ustanovu za svetovni deo.

–U pitanju je građa koja ima poseban značaj i mora biti na taj način i tretirana – kaže Srađan Graovac. 

– Imamo sreću da je zgrada našeg arhiva nova, građena po najsavremenijim standardima, sa dosta prostora, makismalnim obezbeđenjem i izuzetno dobrim uslovima za čuvanje, i to je bio jedan od razloga što je građa upućena kod nas. Srpska pravoslavna crkva i SANU su procenili da će to biti najbolje mesto za njeno čuvanje.

Po njegovim rečima, razmere raznovrsnosti i bogatstva dokumenata koji će iz Karlovaca biti pohranjeni u Arhivu grada Novog Sada znaće se kada kompletno bude preuzeta, zavedena i raspoređena po depoima. Napominje da će preuzimanje teći postepeno. 

– Trudićemo se da ispoštujemo dogovor vodeći računa da ne ugrozimo naš redovan rad – napominje Graovac. –  Redovna procedura podrazumeva zavođenje, sređivanje i raspore- đivanje građe. Planiramo da bude smeštena u poseban deo. Kada će biti dostupna istraživačima teško je sada reći, jer to umnogome zavisi od tempa preuzimanja i obrade, kao i od toga u kakvom je stanju. 

Arhivski savetnik Jugoslav Veljkovski kaže da će se u Istorijski arhiv grada Novog Sada preseliti 39 fondova iz Arhiva SANU.  

– Najznačajniji fond u okviru te građe i ujedno jedan od najznačajnijih na teritoriji Srbije je fond Srpskog narodnog pokreta iz 1848/1849. godine – kaže Veljkovski. – Reč je o jednom od ključnih događaja u istoriji Vojvodine, ali i čitave Srbije. Mogu pouzdano da kažem da je to jedan od najčešće korišćenih ne samo u Karlovcima, nego i drugde.

Po rečima Veljkovskog, svojim značajem se izdvaja i fond Srpske velike pravoslavne gimnazije, današnje Karlovačke gimnazije. Kako kaže, jedan deo fonda najstarije srpske gimnazije već se nalazi u novosadskom arhivu. Radi se o građi nakon jedne od ugarskih reformi školstva, od druge polovine 19. veka do 1945.  

– Sada preuzimamo deo od osnivanja škole do te reforme – dodaje Veljkovski. – Uzimamo dokumentaciju Magistrata – fond iz doba Habzburške monarhije, Poglavarstvo između dva svetska rata, Narodnooslobodilački odbor... Osim što je najznačajniji, istoričarima je i najzanimljiviji fond Srpskog narodnog pokreta. Ta građa je skenirana i digitalizovana. Kada dođe kod nas neće biti izdavana istraživačima nego će u elektronskoj formi moći da je koriste da bi se sprečilo dalje habanje. 

Među dokumentima koji će završiti u Arhivu Novog Sada su projekat adaptacije Iliona, planovi za izgradnju Sokolskog doma i drugi. Veljkovski kaže da je građa složena, poseduje inventare  i analitiku za određene fondove. Pretpostavlja da će seoba biti brzo gotova i relativno brzo dostupna. 

Crkvena građa za sada ostaje na istom mestu, i o njoj će brinuti Arhiv Srpske pravoslavne crkve, osnovan 2012. godine, ali se radi na tome da se preseli u zgradu namenski građenu pred  Drugi svetski rat za potrebe Patrijaršijske biblioteke u centru Sremskih Karlovaca.