Andrej Ljepić devetogodišnji šah maher

Međutim, devetogodišnji Novosađanin Andrej Ljepić, učenik trećeg razreda OŠ „Dušan Radović”, osim što ima odlične rezultate u školi, već od pete godine pokazao je i veliko interesovanje za drevnu igru – šah.

„Pre šaha sam trenirao mnogo sportova: plivanje, košarku, yudo i nisam se pronalazio ni u jednom od njih“, kaže Andrej.

„U početku nisam znao da igram šah, ali je sin našeg prijatelja Siniše trenirao i ja sam voleo da sednem s njim i zaigram. Tada su uvideli da sam odličan u povlačenju poteza i da posedujem talenat te je Siniša preporučio odličnog trenera, velemajstora Gorana Kosanovića, i tako sam zaplovio u šahovske vode. Počeo sam u Šahovskom klubu „Dame” i do danas sam tu.“

Kako kaže šahista Andrej, mnogo je vežbao s trenerom, odlazio je čak i privatno kod njega ne bi li se dobro pripremio za predstojeće turnire. Prvi pehar osvojio je u Bistrici, i to 2015. godine.

„To mi je mnogo značilo, imao sam mnogo više samopouzdanja, što mi je dalo vetar u leđa da nastavim dalje i na prvo Državno prvenstvo sam otišao sa šest godina“, kaže mladi Novosađanin.

„Delio sam mesto od sedmog do petog, jer sam igrao poslednje kolo i da sam pobedio, bio bih među prva tri mesta, ali mi je u jednom trenutku pala koncentracija. Zato sam bio šesti. To me nije obeshrabrilo da nastavim da se borim za bolje plasmane, te sam posle Državnog, otišao na Vojvođansko takmičenje u Zrenjaninu, takođe sa šest godina. Konkurencija nije bila baš jaka i osvojio sam prvo mesto. Zatim sam sa sedam godina ponovo otišao na Državno takmičenje i bio sam prvi.“

Uspesi, pehari i medalje su se samo nizali pa je tako, posle Državnog, Andrej ponovo otišao na Vojvođansko takmičenje sa sedam godina, igravši na dva turnira.

Kina sledeći cilj

Kako kažu i Andrej i tata Ilija, nadaju se da će uspeti da stignu i do Kine, gde se igra Svetsko prvenstvo. On kao prvak države ima besplatan smeštaj od Svetske šahovske federacije, ali to je samo smeštaj. Postoje tu i kotizacije, a i sam put je abnormalno skup, tako da mnogo zavisi od finansijske situacije.

„Generalno su Kinezi vrlo nezgodni, igraće se na njihovom terenu, a igraju fantastičan šah i s njima se jako teško nositi“, kaže Ilija Ljepić, i dodaje da su oni ipak tu da se bore za što bolje plasmane u budućnosti.

„Na ubrzanom turniru sam osvojio drugo mesto, dok sam na redovnom bio prvi“, kaže Andrej.

„Prošle godine sam na Državnom takmičenju takođe igrao na dva turnira i na redovnom sam delio prvo i drugo mesto, odnosno bio sam drugi zbog “Buhovca”. To je zbir svih poena, svih rivala s kojima sam igrao. Zatim sam učestvovao i na ubrzanom turniru, kada sam bio treći, odnosno delio sam drugo i treće mesto. Vojvođansko je bilo ove godine i takođe sam igrao oba turnira, na kojima sam osvojio oba prva mesta. Takoreći, sve sam bolji.“

Po rečima majke Maje Ljepić, s kojom smo razgovarali, krajem aprila je bilo održano Državno takmičenje za ovu godinu i Andrej je osvojio srebro u igri rešavanja problema, dok je u „redovnom” šahu pala bronza. Iako je Andrej bio bolestan, pod virozom i bolovima, nije hteo da odustane od tog takmičenja, ali nije zadovoljan rezultatima koje je postigao. Znao je da može daleko bolje, ali s obzirom na stanje, rezultati su, složićete se, ipak fenomenalni.

„Išao sam i u Rumuniju 2017. godine, na Evropsko prvenstvo, i tada sam osvojio četvrto mesto, odnosno delio sam od trećeg do petog, iako sam imao isto poena kao i svi, ali Buhovac je taj koji na kraju odlučuje“, kaže Andrej.

„Bio sam i u Brazilu na Svetskom prvenstvu, pošto sam bio državni prvak i imao sam besplatan smeštaj. Bilo nas je više od 200 takmičara, a ja sam delio od 30. do 20. mesta, odnosno bio sam 24. Takođe sam učestvovao na Evropskom prventvu u Letoniji 2018. godine i tu sam imao pet bodova. U sedmom kolu sam igrao na četvrtoj tabli i da sam tu pobedio, verovatno bih u osmom bio među prvih pet, ali sam izgubio i bio sam među prvih 40.“

Kako kaže, učestvovao je i na open turniru 2017. godine, na Srebrnom jezeru. Taj turnir ima tri kategorije, od kojih je A najjača i igraju ga velemajstori, a B je srednja, na kojoj je igrao prošle godine, ali će i ove.

„Pre dve godine sam igrao C kategoriju i bio sam najmlađi učesnik koji je osvojio pehar, iako sam igrao sa slomljenom rukom“, kaže Andrej, i dodaje da mu je tada protivnik bio osamnaestogodišnji momak, a on je tada imao svega sedam i po godina.

Kako kaže njegov otac Ilija Ljepić, teško je rečima opisati ponos koji oseća cela porodica, a kada je izašao na Evropsko prvenstvo u Rumuniji i osvojio treće mesto, cela reprezentacija je bila preponosna. To je najbolji uspeh što se tiče muškog dela reprezentacije.

„U poslednjih 20 godina u Srbiji, u tom uzrastu, nije niko postigao takav rezultat, ali, nažalost, kada su ti Buhovci u pitanju, nema baš sreće, ali nema veze, pred njim je čitav život i blistava budućnost“, kaže Ilija.

„Trostruki je prvak Vojvodine, prvak države 2017. godine, viceprvak 2018, što je Andreju dalo vetar u leđa da se ne predaje i kada ne ide, već da svim snagama gura napred. Dobio je od gradonačelnika Miloša Vučevića i Vidovdansku nagradu za neverovatan mladi talenat. Velika većina troškova su naši, teško jeste, ali za decu dajemo sve.“

Kako kaže Ilija, imaju još nekoliko turnira ove godine, igraće se ponovo na Srebrnom jezeru, zatim idu na takmičenje u Senti, a igraće i otvoreno prvenstvo open u Vojvodini. Nakon toga idu za Slovačku, gde će biti održano Evropsko takmičenje.

Tekst i foto: I. Mikloši