“Ne ljuti se čoveče” nije otišao u zaborav

kao i omladinskih organizacija koje promovišu druženje uz igrice.Sve su posećenije večeri društvenih igara, gde ljudi dolaze iz znatiželje uz preporuku svojih prijatelja, bilo sami, bilo s porodicom i prijateljima. Na tim skupovima mogu se sresti i pravi hobisti, upoznati sa svetom društvenih igara, koji donose svoje kolekcije, uvek spremni da preporuče igre za buduća druženja.

S druge strane, postoje predrasude o tome da su društvene igre isključivo dečja zabava, ali se one lako brišu već prvom posetom takvim događajima.

Popularnost tog hobija dokazuju i tiraži prodajnih igara i znatno povećana produkcija, koja je nekad objavljivala nekoliko desetina novih naslova godišnje, dok danas taj broj prelazi hiljadu i po.



– To je definitivno hobi u ekspanziji – zaključuje jedan od osnivača „Gejming centra” Boris Vuković. – Novac se u gejming industriji više ulaže u društvene igre nego u video-igre. Interesovanje za njih je i ranije postojalo, samo je bilo dosta manje pa se sad primećuje razlika, kako u svetu, tako i kod nas.



To je jedan od retkih klubova gde se održavaju turniri, a interesovanje je često toliko veliko da svi posetioci ne mogu da nađu slobodno mesto. U „Gejming centru” Novosađani, osim besplatne zabave, mogu i kupiti novija izdanja pojedinih društvenih igara.– Sugrađani treba da posete takva okupljanja zato što je igranje odlična stvar i svako je srećan u životu kad se igra. Ovde se to radi s drugim ljudima, pa je samim tim socijalno, a i fizički zdravije nego da se vreme provodi za kompjuterom – naglašava Vuković.



U pojedinim novosadskim klubovima, osim igara, organizuju se i projekcije filmova koje ljudi mogu birati glasanjem na društvenim mrežama, i to sve potpuno besplatno. Udruženje ljubitelja društvenih igara „Gilda igrača”, mimo svakodnevnog druženja, četvrtkom organizuje besplatne projekcije filmova, a posebne večeri posvećuju klasičnim igricama poput „Ne ljuti se čoveče” ili „Tablića” kada, kako kažu, postoji veći odziv ljudi.



– Ljudi se svakodnevno susreću s nekim društvenim igrama, svesno ili ne – navodi predsednik udruženja „Gilda igrača” Nenad Jelovac. – Trenutno je vreme takvo da je omladina, više posvećena onlajn igrama, preskočila taj period igranja društvenih igara pa se sada polako vraćaju da to nadoknade. Gejmeri dolaze ovde s prijateljima da razbiju monotoniju koja odlikuje kompjuterske igre. Posetioci imaju pristup svim igrama, a ljudi koji vole da se igraju donose svoje kolekcije da bi svi mogli da ih probaju. Sve do jednog predmeta ovde je u stvari nečije.



Osim gejming klubova, u gradu postoje i omladinske organizacije koje neguju kult društvenih igara. Organizacija „Rilej” pune tri godine nedeljom od 18 časova organizuje druženje uz društvene igre, a osim toga, sugrađani imaju priliku da se oprobaju u drugim aktivnostima kao što su radionice gitare, kuvanja, plesa ili dekupaža.



– Igranje društvenih igara kao jedna od naših aktivnosti nastala je pre tri godine  u vezi s projektom za „Egzit” pa su se ostale akcije kasnije proširile na nove radionice koje trenutno nudimo sugrađanima – kaže član „Rileja” Mario Bartoš.

Po rečima jednog od pasioniranih kolekcionara društvenih igara Bojana Pejovića, nema boljeg načina da se kvalitetno provede vreme s drugim ljudima nego uz taj vid zabave, koji je, kako kaže, univerzalan i raznovrstan.



– Najvažnije od svega je probuditi dete u nama jer jedino ono zna da se zabavlja na iskren i prijateljski način, čineći život lepšim i jednostavnijim – dodaje Pejović.



G. Adamov, V. Davidović, M. Danilov

 

Popularne igrice



Po rečima Bojana Pejovića laka za učenje, a ujedno i zabavna je igra asocijacija  „Diksit”, gde uz pomoć kreativnosti i prelepo ilustrovanih, nadrealnih karata velikog formata igrači zadaju i pogađaju pojmove koje ih vezuju za sliku s karte. Treba naći pravi balans u davanju aosijacija i njihovom prepoznavanju, i tako se okititi što većim brojem poena.