Nikad ih ne biste s tim povezali OBRATITE PAŽNJU NA 7 PRIKRIVENIH SIMPTOMA ALERGIJE NA HRANU Kod dece se javljaju i nakon 72 sata od obroka

Alergije na hranu postaju sve češće, a neki simptomi mogu da budu vrlo ozbiljni.

Alergije na hranu mogu da budu ozbiljan izazov za roditelje, posebno kada su u pitanju deca. Kako biste bolje razumeli ovu temu, važno je da znate koje su najčešće alergije na hranu kod dece i koji su simptomi na koje treba da obratie pažnju. Stručnjaci upozoravaju na ključne informacije koje mogu da pomognu u prepoznavanju alergijskih reakcija.

Koje su najčešće alergije na hranu kod dece? Prema rečima Helen Brou, profesorke pedijatrijske alergologije najčešći alergeni u dečjoj ishrani su: mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi (kao što su bademi i indijski orasi), susam, soja, pšenica, riba i školjke, prenosi Independent.

Koji simptomi mogu da ukažu na alergiju na hranu?

Otečenost - oticanje oko usana, lica ili očiju može ukazivati na alergijsku reakciju.
 

Urtikarija ili osip na koži - crvene kvržice koje svrbe mogu da se pojave ubrzo nakon konzumiranja hrane.
 

Kijanje ili začepljenje nosa - simptomi alergijskog rinitisa, poput curenja nosa, takođe mogu da budu prisutni.
 

Svrab u ustima ili grlu - blaga iritacija u ustima ili grlu može da se pojavi nakon konzumiranja određenih namirnica, poput svežeg voća ili orašastih plodova.
 

Problemi sa želucem - mučnina, povraćanje, proliv ili bolovi u stomaku takođe mogu da ukažu na alergijsku reakciju.
 

Problemi s disanjem - kašalj, šištanje ili otežano disanje mogu da budu znakovi ozbiljne alergijske reakcije.
 

Oslabljena ravnoteža ili nesvestica - u ozbiljnim slučajevima, pad krvnog pritiska može da izazove slabost ili kolaps.

Zakasneli simptomi
 

Postoje dve vrste alergija na hranu — neposredne (IgE posredovane), koje izazivaju brze simptome, i zakasnele (neposredovane IgE), kod kojih se simptomi javljaju kasnije, poput ekcema, povraćanja ili bolova u stomaku.

Koliko brzo simptomi nastupaju nakon konzumiranja hrane?
Reakcije mogu da se jave u rasponu od nekoliko minuta do nekoliko dana, zavisno od vrste i ozbiljnosti reakcije.

"IgE posredovane reakcije obično se javljaju unutar nekoliko minuta do dva sata nakon konzumiranja alergena, dok teže reakcije poput anafilakse mogu nastupiti već unutar 30 minuta", objašnjavaju stručnjaci. "Zakasnele reakcije mogu se pojaviti čak do 72 sata nakon konzumiranja hrane".

Kako roditelji da znaju na koju hranu dete ima reakciju?
Roditelji mogu da vode dnevnik hrane i prate obrok i simptome. Alergolog može da obavi testove, poput testa uboda kože ili specijalizovanih krvnih testova, kako bi identifikovao specifične alergene.

Šta roditelji treba da urade ako dete ima ozbiljnu alergijsku reakciju?
Ako dete pokazuje znakove anafilakse (kao što su otežano disanje, uporan kašalj, promukli glas, otečeni jezik ili nesvestica), odmah treba primeniti auto-injektor adrenalina (npr. EpiPen ili Jext) i pozvati hitnu pomoć. Ako auto-injektor nije dostupan, odmah treba pozvati hitnu pomoć i održavati dete smirenim dok pomoć ne stigne.

Ako se stanje ne poboljša za pet minuta, treba koristiti drugi auto-injektor. Ukoliko nema znakova života, treba odmah započeti kardiopulmonalnu reanimaciju (KPR).

Alergije na hranu mogu da budu ozbiljna pretnja, ali uz pravovremeno prepoznavanje simptoma i pravilnu reakciju, roditelji mogu da zaštite svoje dete i smanje rizik od teških posledica, piše Mondo.