KAD LJUDI RADE U SKLADU S PRIRODOM Vuci, medvedi i supovi siti, a pčele na broju, i to zahvaljujući otpadu iz klanica
Na padinama planine Jadovnik, u srcu jugozapadne Srbije, nalazi se jedno nesvakidašnje mesto – hranilište Kašan.
Ovaj jedinstveni „restoran“ pod vedrim nebom namenjen je divljim životinjama, među kojima su beloglavi supovi, vukovi, medvedi i lisice.
Svoj svakodnevni obrok nalaze zahvaljujući entuzijazmu i posvećenosti članova Udruženja građana „Jadovnik – oaza netaknute prirode“, koji već godinama brinu o ovom dragocenom prirodnom utočištu.
Hranilište Kašan, na nadmorskoj visini od preko hiljadu metara, ima ogromnu ekološku vrednost. Beloglavi supovi, kao prirodni čistači, igraju ključnu ulogu u sprečavanju širenja zaraza u divljini, dok postojanje hranilišta doprinosi mirnijem suživotu ljudi i životinja, a pomaže i pčelarima u zaštiti košnica.
– Hranilište je formirano 2009. godine, prvenstveno zbog mileševske kolonije beloglavog supa. Uvačka kolonija se naglo širila i postala pretesna, a hrane nije bilo dovoljno za sve ptice. Kako su beloglavi supovi oduvek živeli ovde, uz saglasnost svih nadležnih institucija, naše udruženje je formiralo hranilište - objašnjava za agenciju RINA Vjekoslav Joksimović iz UG „Jadovnik – oaza netaknute prirode“.
Funkcionisanje ovog „otvorenog restorana“ omogućeno je uz pomoć lokalnih klanica koje godišnje dopreme između 80 i 100 tona animalnog otpada.
– Nama ovo hranilište znači mnogo jer nemamo drugo mesto za odlaganje animalnog otpada. Ovde godišnje dovedemo između 60 i 80 tona, što je značajan doprinos i za nas i za prirodu – kaže klaničar Džavid Fetahović.
Zahvaljujući postavljenim kamerama i redovnom praćenju, udruženje beleži bogat životinjski svet koji dolazi do Kašana.
– Pored beloglavih supova, prisutni su i medvedi, vukovi, šakali, lisice i druge životinje koje se hrane ovom vrstom otpada. Sve to dokumentujemo i čuvamo u našoj arhivi – navodi Joksimović.
Otvaranje hranilišta donelo je korist i pčelarima. Kako kaže Mirsad Hodžić iz Udruženja pčelara, otkako medvedi imaju siguran izvor hrane na Kašanu, pčelinjaci su bezbedniji.
– Na desnoj obali Lima, gde se nalazi hranilište, nismo zabeležili nijedan napad na košnice. Imamo pčelinjake i na Jadovniku i u okolnim selima, ali na toj strani problema nije bilo. S druge strane Lima, zabeležili smo više od 20 napada – objašnjava Hodžić.
Hranilište Kašan je primer kako čovek, kada radi u skladu s prirodom, može pomoći da divljina ostane – divlja, ali i zdrava i uravnotežena.
