VEDRANA RUDAN IZ BOLNIČKE POSTELJE: Ušla sam da umrem, oni su mi zabranili smrt! ŽELELA SAM EUTANAZIJU, ONDA SE DESILO NEŠTO ŠTO MI JE PROMENILO ŽIVOT

Na slici je ona, Vedrana – žena koja se kroz godine borila rečima, a sada vodi možda najtežu bitku u životu, onu za zdravlje.

Njene reči koje prate fotografiju, jednostavne i ogoljene, ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. U njima nema patetike, samo život – sirov, istinit i duboko ljudski. Kroz taj kratak, ali snažan zapis, Vedrana nam poručuje da ni najjače žene nisu neuništive, ali i da u svojoj ranjivosti nose neizmernu snagu.

"Ležim u bolnici, hemioterapija mi teče. Ulaze medicinske sestre. Bolesnicima uručuju poklone. Udruga 'Srce za nju' poslala nam je pince. Hvala, lepo je kad neko misli na tebe", napisala je Rudan, ogolivši trenutak kroz koji prolazi sa jednostavnošću koja para srce.

Vedrana Rudan je objavom iz bolničke postelje, dok prima hemioterapiju, pokazala hrabrost i ranjivost žene u borbi sa teškom bolešću. Njene iskrene reči i zahvalnost za male znakove pažnje dirnule su javnost i izazvale talas podrške.

Njena objava nije samo prikaz borbe protiv teške bolesti, već svedočanstvo o ženskoj hrabrosti, ranjivosti i snazi. Mnoge žene su se prepoznale u njenim rečima – u borbi koja se vodi tiho, između infuzija, umora i nade. Komentari podrške slivaju se u talasima, a svaka poruka nosi snagu zajedništva i neizgovoreno razumevanje.

Podsetimo, poznata književnica Vedrana Rudan (75) vodi tešku borbu sa agresivnim rakom žučnih kanalića. Zbog bolesti, odlučila se za eutanaziju u Cirihu, koja košta 17.000 evra, ali je u poslednjem trenutku odustala.

U potresnoj ispovesti u emisiji Nedeljom u 2 na HRT-u, otvoreno je govorila o svom stanju i procesu kroz koji je prolazila dok je razmišljala o eutanaziji.

- Ne želim umirati na rate. Želim eutanaziju. Suprug i ja smo godinama štedeli za nju. Košta 17.000 evra. Zvala sam, počeli smo se dopisivati, rekla sam deci i mužu. Poslala sam im rezultate, primili su me, prošla sam, platila sam članarinu. Onda su tražili još, još rezultata, kako je vreme prolazilo, shvatila sam... Rekli su mi da 85 posto ljudi odustane, tamo te intervjuiraju... Ja shvatila sam da ću tamo morati provesti neko vreme i da će neki član tamošnjeg veća reći da mi se možda može pomoći u međuvremenu sam oslabila i odustala - rekla je ona u emisiji.

Međutim, ono što ju je promenilo i vratilo veru u život desilo se na onkologiji, gde su je, kako kaže, fascinirali lekari i medicinsko osoblje.

- U bolnicu sam ušla da mi pomognu da umrem. I onda sam naišla na zid, oni su meni tamo zabranili smrt. Ali ljudi tamo... tamo rade deca, najstariji možda ima 26 godina. Mlada medicinska sestra pričala je sa venom u koju je trebalo da da infuziju. Ja gledam to dete kako priča s tom venom kako bi toj ženi dala život. Jako me to potreslo. To su deca, divna deca. Koja robijaju tamo, ispričala je ona i dodala:

- Razveselilo me da ću umreti sa spoznajom da postoje dobri ljudi. Opet kažem - ta deca, oni su bedno plaćeni, ali divni.

Radi se o bolnici u kojoj postoje utvrđeni postupci koji se moraju slediti kako bi se dobila Minellijeva (osnivača bolnice) pomoć u osiguravanju brze smrti s dozom od 15 mg smrtonosnog leka. Samo se pojaviti na njegovom pragu nije ispravan način, piše Guardian.

Prvo, morate postati član Dignitasa; svako se može pridružiti ako plati godišnju članarinu od 47 dolara. Kada ste spremni umreti, kako navodi Gardijan treba poslati kopije svoje medicinske dokumentacije, pismo u kojem se objašnjava zašto su stvari postale nepodnošljive i 1860 funti. Dosijei se šalju nekom od lekara povezanih s Dignitasom, koji na osnovu istorije bolesti razmatra hoće li biti spreman da napiše recept za smrtonosnu dozu.

Ako je saglasan, tada se daje "zeleno svetlo" članu, te se može obratiti osoblju u sedištu Dignitasa koje će dogovoriti termin i dati savet o hotelima.

Srbija danas