RUSI I AMERIKANCI SI BILI SAVEZNICI PRE VIŠE OD JEDNOG I PO VEKA Zašto je ruski car Aleksandar II stao na stranu Linkolna tokom Američkog građanskog rata!
Iako se nikada nisu sreli, niti su lično sarađivali, saradnja između ruskog cara Aleksandra II i Abrahama Linkolna tokom Američkog građanskog rata (1861–1865) zanimljiv je istorijski događaj koji pokazuje neobičan splet diplomatskih i strateških interesa.
Naime, odnosi između Rusije i Sjedinjenih Država u tom periodu bili su izuzetno srdačni, gotovo prijateljski, a Aleksandar II pružio je posrednu podršku Linkolnovoj Uniji u ključnom trenutku, odnosno tokom Američkog građanskog rata između, koko se to kod nas uobičava reći, Severa i Juga.
Dakle, tokom građanskog rata, Unija na čelu sa Linkolnom suočavala se sa ozbiljnom opasnošću od moguće intervencije evropskih sila. Stvar je u tome što su Velika Britanija i Francuska, razmatrale da podrže Konfederaciju, odnosno Jug, iz ekonomskih i političkih razloga (poput trgovine pamukom, ali i teritorijalnih pretenzija).
Ruski mornari gasili veliki požar u San Francisku
Pacifička eskadra, pod komandom kontraadmirala Andreja Popova, stigla je u San Francisko u oktobru 1863. godine. Ova eskadra uključivala je brodove poput korveta "Bogatir", "Kalevala" i "Rinda", kao i klipera "Abrek".
Dana 24. oktobra 1863, izbio je veliki požar u San Francisku, a ruski mornari iz ove eskadre aktivno su se uključili u gašenje požara. Oni su, zajedno sa lokalnim vatrogascima i građanima, radili na spasavanju imovine i suzbijanju vatre, pokazavši izuzetnu hrabrost. Njihov doprinos je bio veoma cenjen, a stanovnici San Franciska organizovali su banket u njihovu čast kao znak zahvalnosti, što je dodatno ojačalo prijateljske veze između Rusije i SAD tokom tog perioda.
Nasuprot tome , Rusija je, pod vladavinom Aleksandra II, zauzela drugačiji stav. Naime, Aleksandar II koji je poznat po ukidanju kmetstva u Rusiji 1861. godine, imao je samo simpatijeza Linkolnovu borbu protiv ropstva i očuvanje jedinstva države, videći paralele sa sopstvenim reformama i izazovima unutar Ruske imperije.
Najupečatljiviji momenat ove "saradnje" dogodio se 1863. godine, kada je Rusija sboju Atlantsku flotu poslalai u Njujork, a Pacifičku u San Francisko. Ove flote stigle su u američke luke u septembru i oktobru 1863, u vreme kada je rat bio u punom jeku, a Unija pod velikim pritiskom.
Rusija je, primarno, želela da ovim potezom zaštiti sopstvene interese jer je bila zabrinuta zbog mogućeg sukoba sa Britanijom i Francuskom nakon Poljskog ustanka 1863- Zbog toga je slanje flota u neutralne vode bilo je strateški manevar, naime prisustvo ruskih brodova u Americi poslalo je snažnu poruku evropskim silama. Britanija i Francuska protumačile su to kao znak ruske podrške Uniji, što je doprinelo njihovom uzdržavanju od direktne intervencije u korist Konfederacije.
Linkolnova administracija dočekala je ruske mornare sa velikim entuzijazmom. U Njujorku i San Francisku organizovani su banketi, parade i dočeci u čast ruskih oficira, a američka javnost videla je u tome simbol solidarnosti. Iako nije postojao formalni savez, ovaj događaj ojačao je diplomatske veze između dve zemlje. Neki istoričari smatraju da je rusko prisustvo imalo indirektan uticaj na ishod rata, jer je smanjilo verovatnoću evropske intervencije.
Pored toga, Aleksandar II i Linkoln delili su određene ideale, poput emancipacije (kmetova u Rusiji i robova u SAD), iako su njihovi pristupi i konteksti bili različiti. Nakon Linkolnovog ubistva 1865, Aleksandar II poslao je zvanično saučešće, što je dodatno učvrstilo prijateljske odnose dve države. Ovaj period saradnje dostigao je vrhunac 1867. godine, kada je Rusija prodala Aljasku Sjedinjenim Državama za 7,2 miliona dolara, što je takođe bilo delom motivisano željom da se ojačaju veze sa SAD i smanji uticaj Britanije u regionu.
Ukratko, iako nije bilo direktne lične saradnje između Aleksandra II i Linkolna, njihove države su u ključnom istorijskom trenutku delile zajedničke interese, a ruska podrška – makar i simbolična – imala je značajan uticaj na američku spoljnu politiku tokom građanskog rata.
Ruska mornarica kao pretnja Britaniji i Francuskoj
Ruske brodove koji su stigli u njujoršku luku 1863. godine tokom Američkog građanskog rata predvodila je Atlantska eskadra pod komandom kontraadmirala Stepana Lesovskog.
Atlantska eskadra sastojala se od šest brodova, od kojih su većina bili jedrenjaci sa parnim pogonom, što je bilo tipično za mornarice sredinom 19. veka, u vreme tranzicije sa jedrenjaka na parne brodove.
Iako je prisustvo ovih brodova u Njujorku imalo veliki diplomatski i simbolički značaj, njihova stvarna borbena snaga bila je ograničena u poređenju sa najmodernijim brodovima tog doba. Na primer, britanska i francuska mornarica već su imale oklopnjače poput HMS Warrior (1860), koje su bile daleko otpornije i bolje naoružane.
Ruski brodovi, iako impresivni za svoje vreme, bili su uglavnom zastareli u tehnološkom smislu, oslanjajući se na drvene trupove i glatkocevne topove.
Međutim, njihova snaga ležala je u broju i koordinaciji. Eskadra je bila dovoljno velika da predstavlja pretnju manjim flotama i da odvrati potencijalne napade, što je i bio cilj njihovog prisustva u američkim vodama – da signaliziraju Britaniji i Francuskoj da bi ruska podrška Uniji mogla imati vojne posledice.