SEDMOČLANOJ GRUPI IZ NADALJA IZREČENA PRVOSTEPENA PRESUDA Ukupno 16 godina zatvora ZBOG TRGOVINE LJUDIMA

Kazna u trajanju od tri godine i četiri meseca izrečena je okrivljenom Ljubi Neda, a dva meseca više Danki Neda. Na tri godine zatvora osuđen je Slobodan Nikolić, Stanimir Šošić na dve godine, a Duško Nikolić, kome se sudi u odsustvu, na dve godine.

Milki Kišja izrečena je kazna od godinu dana kućnog zatvora, dok je Branislav Vaht zbog krivičnog dela trgovina ljudima u pomaganju osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci u kućnim uslovima.

U izrečene kazne okrivljenima se uračunava vreme lišenja slobode u vezi sa ovim krivičnim postupkom. Prema okrivljenom Ljubi Neda je pritvor produžen do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a Milki Kišja i Slobodanu Nikoliću je za tri meseca produžena mera zabrane napuštanja boravišta.

Krivični postupak se vodio od 2010. godine protiv sedmoro okrivljenih

U ovom dugotrajnom postupku, čiji kraj oštećeni nažalost nije doživeo, nakon dokaznog postupka, sudsko veće, kojim je kao poslednja predsedavala sudija Ivana Josifović, nesporno je utvrdilo da su okrivljeni u vremenskom periodu od 2006. do 2010. godine, kako navode u novosadskom Višem sudu, zloupotrebom teških prilika oštećenog, sada pokojnog, K. N. usled činjenice da se radi o licu sa teškom mentalnom nedovoljnom razvijenosti zbog cerebralne paralize, psihomotorne retardacije i spastične kvadriplegije sa atrofijom mozga, trajno upućen na tuđu negu, brigu i staranje, koristili radi prosjačenja. 

Krivični postupak se vodio od 2010. godine protiv sedmoro okrivljenih, koji su u više navrata, u toku trajanja postupka, bivali nedostupni državnim organima. Protiv njih je bio određivan pritvor, raspisivane poternice, određivana suđenja u odsustvu, što je u znatnoj meri doprinelo dugom trajanju postupka.

- Utvrđeno činjenično stanje proizilazi, pre svega, iz iskaza samih okrivljenih, koje su dali na početku vođenja postupka 2010. godine, na prvom mestu Ljube Neda, Danke Neda i Milke Kišja, oca i sestara pokojnog oštećenog, koji su u iskazima datim u policiji i tokom istrage opisali elemente izvršenog krivičnog dela, odnosno radnje koje su prema oštećenom preduzimali, odbijajući da ga smeste u ustanovu, iako svesni njegovog teškog stanja, budući da je oštećeni predstavljao izvor prihoda - navode u novosadskom Višem sudu i dodaju da su odlučne činjenice utvrđene iz rešenja i izveštaja Centra za socijalni rad, kao i  nalaza veštaka. 

Iskaze okrivljenih date tokom glavnog pretresa, sud u najvećoj meri nije prihvatio, s obzirom na, pre svega, protok vremena, a i ocenjujući da su iskonstruisani u pravcu umanjenja krivične odgovornosti.