DANAS SLAVIMO SVETOG PORFIRIJA I JOVANA KALFU Ne povlačiti se pred teškoćama SUOČITI SE SA SVOJIM ISKUŠENJIMA

Njihova životna priča podseća nas da je prava vera jača od svakog iskušenja, a da se pobeda ne meri ljudskim merilima, već Božjom blagodaću.

Sveti Porfirije – episkop koji je Gazu preobratio u veru Hristovu 

Sveti Porfirije rođen je u Solunu u porodici bogatih roditelja, ali je zemaljsko bogatstvo zamenio duhovnim, ostavljajući svet i odlazeći u pustinju Misira, gde je proveo pet godina u monaškom podvigu. Nakon toga, željan još veće blizine Bogu, odlazi u Svetu Zemlju i nastanjuje se u pećini blizu Jerusalima, gde provodi godine u molitvi i tišini. 

Njegov put trpljenja i odanosti pokazao se i kroz telesne muke – zbog bolesti nogu nije mogao da hoda, ali nije napustio molitvu i Liturgiju. Noću mu se sam Gospod javlja i isceljuje ga, pokazujući da trpljenje donosi duhovnu nagradu.

Kasnije biva izabran za episkopa u idolopokloničkoj Gazi, gde ga je dočekalo tek 280 hrišćana među mnoštvom pagana. Znajući da nije reč o lakom zadatku, istrajao je u veri, moleći se i boreći se za obraćenje naroda. 

Njegova posvećenost ga vodi i u Carigrad, pred cara Arkadija i patrijarha Jovana Zlatousta, gde traži pomoć u rušenju idolatrijskih hramova. Bog nagrađuje njegovu istrajnost, te on dobija dozvolu i podršku, a carica Evdoksija pomaže izgradnju veličanstvene crkve u Gazi.

Danas, dok slavimo Svetog Porfirija, podsećamo se da vera i molitva menjaju svet, ali i da put do pobede nije lak – često je pun iskušenja, suza i stradanja. Sveti Porfirije pokazuje šta znači biti pravi pastir, koji ne beži od nevolja, već se molitvom i trudom bori za spasenje duša. 

Sveti mučenik Jovan Kalfa – graditelj koji nije želeo da napusti Hrista 

Sveti Jovan Kalfa je živeo u Carigradu i bio neimar – graditelj. Međutim, njegovo najveće delo nije bila građevina od kamena, već svedočanstvo vere koje je postavio pred neprijateljima Hristovog Imena.

Zbog svog nepokolebljivog ispovedanja vere, Jovan je progonjen i primoravan da se odrekne Hrista. Kada su mu nudili da pređe u islam, odgovorio je jasno i hrabro: 

„Neću se ja odreći mog slatkog Isusa Hrista! U Njega verujem, Njemu služim, Njega ispovedam!“ 

Njegove reči su bile više od izjave – bile su zapečaćene krvlju mučeništva. Turci su ga nakon teških mučenja posekli 26. februara 1575. godine u Carigradu, ali Jovan nije izgubio – naprotiv, njegova duša je preseljena u večne dvore Gospodnje. 

Ovaj svetitelj podseća nas da je hrabrost u veri važnija od života. Njegovo svedočanstvo nije samo prošlost – to je primer i opomena svakome od nas da budemo verni Hristu bez obzira na iskušenja i pritiske sveta.

Duhovna poruka za nas danas 

Sveti Porfirije i Sveti Jovan Kalfa nisu se bojali ljudi, nisu se bojali progona, nisu se povukli pred teškoćama. Danas, dok se suočavamo sa svojim iskušenjima – možda ne progonima kao oni, ali svakako izazovima vere u savremenom svetu – njihovi životi su putokaz kako treba da živimo.