ZALIVNI SISTEM SPASAVA ROD, ALI NE I BERBU! Povrtar iz Tavankuta širi zasade paprike, ali radnika nema ni za lek HOĆE LI berači stizati čak iz Azije?

 Ovaj korak nije luksuz već nužnost, jer bez stabilnog navodnjavanja nema ni kvalitetnog roda. 

− Ovo je vreme kada pripremamo njive za ono što dolazi. Ako sada ne postavimo zalivni sistem, ne možemo očekivati da ćemo spasti papriku od suše kad krene vegetacija − kaže Epler, koji papriku uzgaja na 35 jutara, a ove godine je proširuje na 50 jutara. Kaže da radi sa ćerkama i drugim kooperantima.

 Antun je završio srednju poljoprivrednu školu, a nakon toga i srednju saobraćajnu, da bi se zaposlio na železnici kao mašinovođa. Nakon decenije rada odlučio je da se vrati u Tavankut i od 1993. godine bavi se poljoprivredom. Odlučio se za papriku jer nije našao nijednu kulturu koja bi dinela sigurniju zaradu. − Bilo je ogromno ulaganje, ali paprika mi donosi siguran profit. Ranije sam je sadio iz hobija i video sam neku matematiku. Imam sigurne kupce i stabilnost − kaže Epler. 

Setio se prošlogodišnje berbe i glavnog problema − nedostatka radne snage. Prošle sezone Epler je jedva uspevao da okupi sezonce, od kojih su mnogi dolazili iz udaljenih krajeva, s juga Srbije, i iz pojedinih sela u okolini Sombora. − Sezonci su nam sve stariji, a mlađih je sve manje. Oni koji dolaze nemaju iskustvo pa sada prosečan berač jedva nabere 300−400 kilograma dnevno. To direktno utiče na kvalitet berbe, jer paprika ne može da čeka − kad je zrela, mora odmah da se bere − objašnjava Epler.

Sve je više poljoprivrednika koji razmišljaju o angažovanju radnika iz veoma udaljenih zemalja, poput Pakistana i Bangladeša, jer domaća radna snaga postaje nedostižna. − Postavljamo zalivni sistem, planiramo setvu, ali svi se pitamo isto: ko će ove godine brati papriku − zaključuje Epler. Dok Tavankut i dalje diše ritmom povrća i voća, zimske pripreme su samo tiha uvertira u novu sezonu, onu u kojoj paprika, kao i svake godine, traži trud, umeće i ruke koje znaju da beru. 

Tekst i foto: S. Iršević